Земља брекће

Површина наше планете је све топлија, земљиште испушта све више угљен-диоксида. Својеврсни „зачари круг” се у недоглед протеже. Како се то зна?

На Универзитету Мериленд (САД) проучили су обиље података, прикупљених од 1989. године. Кључно питање гласи: Да ли тло исијава веће количине дотичног гаса „стаклене баште” зато што га брзорастуће биљке више избацују или ослобађа онај који се задржава доле на нижој температури?

Уколико је потоње исправно, свеж прилив угљен-диоксида успоставља самопојачавајући кружни ток, узрокујући пораст температуре која, пак, изазива веће ослобађање гаса.

Ову загонетку за 50.000 долара себи је поставио у једном чланку биохемичар Бен Бонд-Ламберти, питајући се има ли посла с чувеном повратном спрегом. „А чињенице, управо, на такав закључак упућују. Иако нису доказане, веома су доследне”, сматра он.

Угљен-диоксид, као што је познато, улази у земљиште кроз корење живог и угинулог растиња, посредством прераде микроба, гљивица и инсеката. Временом се део врати у атмосферу, али га у сваком часу има два пута више у земљишту.

Више топлоте значи више енергије, што убрзава хемијске реакције. Истраживачи који се баве земаљским наукама одавно подозревају да повећање просечне температуре на планети убрзава тзв. дисање тла. Последњи пут је то установљено 1992. године када је успостављена својеврсна спрега између пораста температуре и повећања испуштања гасова, иако су показатељи били прилично оскудни.

У чланку објављеном у часопису „Нејчер”, Бен Бонд-Ламберти и Алисон Томсон, која изучава геолошке науке, прочешљали су научну литературу у вези с тим још од 1960. године. Запазили су да је од 439 студија две трећине обелодањено после 1992. Када су изучили нагомилане податке, открили су да се од 1989. дисање земљишта увећавало сваке године за 0,1 одсто и да је тесно повезано са свеопштим отопљавањем.

Нови налаз је сагласан с пређашњим проценама, а кудикамо је боље поткрепљен чињеницама из стварног живота.

Није сасвим јасно да ли је стопа убрзавања дисања земљишта порасла мимо постојећег нарушавања равнотеже угљен-диоксида у атмосфери или је дотични гас, заостао у земљишту, тек сада испуштен. И једно и друго могло би да буде тачно, написали су у пратећем коментару биолог Пит Смит са Универзитета Абердин (Велика Британија) и еколог Чанминг Фанг са Универзитета Фудан у Шангају (Кина).