Zemlja brekće

Površina naše planete je sve toplija, zemljište ispušta sve više ugljen-dioksida. Svojevrsni „začari krug” se u nedogled proteže. Kako se to zna?

Na Univerzitetu Merilend (SAD) proučili su obilje podataka, prikupljenih od 1989. godine. Ključno pitanje glasi: Da li tlo isijava veće količine dotičnog gasa „staklene bašte” zato što ga brzorastuće biljke više izbacuju ili oslobađa onaj koji se zadržava dole na nižoj temperaturi?

Ukoliko je potonje ispravno, svež priliv ugljen-dioksida uspostavlja samopojačavajući kružni tok, uzrokujući porast temperature koja, pak, izaziva veće oslobađanje gasa.

Ovu zagonetku za 50.000 dolara sebi je postavio u jednom članku biohemičar Ben Bond-Lamberti, pitajući se ima li posla s čuvenom povratnom spregom. „A činjenice, upravo, na takav zaključak upućuju. Iako nisu dokazane, veoma su dosledne”, smatra on.

Ugljen-dioksid, kao što je poznato, ulazi u zemljište kroz korenje živog i uginulog rastinja, posredstvom prerade mikroba, gljivica i insekata. Vremenom se deo vrati u atmosferu, ali ga u svakom času ima dva puta više u zemljištu.

Više toplote znači više energije, što ubrzava hemijske reakcije. Istraživači koji se bave zemaljskim naukama odavno podozrevaju da povećanje prosečne temperature na planeti ubrzava tzv. disanje tla. Poslednji put je to ustanovljeno 1992. godine kada je uspostavljena svojevrsna sprega između porasta temperature i povećanja ispuštanja gasova, iako su pokazatelji bili prilično oskudni.

U članku objavljenom u časopisu „Nejčer”, Ben Bond-Lamberti i Alison Tomson, koja izučava geološke nauke, pročešljali su naučnu literaturu u vezi s tim još od 1960. godine. Zapazili su da je od 439 studija dve trećine obelodanjeno posle 1992. Kada su izučili nagomilane podatke, otkrili su da se od 1989. disanje zemljišta uvećavalo svake godine za 0,1 odsto i da je tesno povezano sa sveopštim otopljavanjem.

Novi nalaz je saglasan s pređašnjim procenama, a kudikamo je bolje potkrepljen činjenicama iz stvarnog života.

Nije sasvim jasno da li je stopa ubrzavanja disanja zemljišta porasla mimo postojećeg narušavanja ravnoteže ugljen-dioksida u atmosferi ili je dotični gas, zaostao u zemljištu, tek sada ispušten. I jedno i drugo moglo bi da bude tačno, napisali su u pratećem komentaru biolog Pit Smit sa Univerziteta Aberdin (Velika Britanija) i ekolog Čanming Fang sa Univerziteta Fudan u Šangaju (Kina).