Облаци дима видљиви из свемира

АНАЛИЗА ВЕСТИ
Печурка, налик атомској, која се неколико дана извија изнад Исланда, већ је видљива из свемира. Облаци дима и пепела досегли су висину од шест до девет километара, а делом су прекрили поједина подручја западне и северне Европе.

Колико ће се дуго задржати пре него што ишчезну у више слојеве атмосфере или се наталоже на тлу?

Стручњаци упозоравају да ће избацивање прашине из гротла једног од највећих вулкана, Ејафјадлајокудла, око 120 километара источно од престонице Рејкјавик, потрајати неколико седмица. Зашто је најновије буђење из дремежи римског бога ватре (са сталним боравиштем у ждрелу Етне на Сицилији), започето 20. марта, изазвало толику пометњу?

Вулкани су отвори или пукотине на танкој Земљиној одежди, кори која је у прошлости очврснула, кроз које повремено покуљају лава, пепео, дим и разни гасови из унутрашњости. С протоком времена лава се наталожи, образујући на површини високе планине купастог облика из којих понекад пућкају облачићи. Као да планета ужива у испуштању колутова из своје велике луле.

Постоји и друга врста, на први поглед успаваних, који се изненада пробуде из дуготрајног сна после неколико десетина или стотина година, бљујући ужарено камење праћено густим облацима дима.

Име им је наденуто према италијанском острву Вулкано у Тиренском мору (Липарско острвље) које, као што се може претпоставити, украшава вулканска купа. А оно је, пак, названо по истоименом римском божанству.

На нашој планети избројано је неколико стотина живих вулкана (600–750) и неколико хиљада угашених, а у ствари притајених. Први се налазе већином на копну, острвима и морском дну у неколико појасева око Тихог (чувени „ватрени прстен” у којем су набројана жаришта готово 95 одсто земљотреса) и Атлантског океана, Средоземног и Црвеног мора.

Вулканска прашина сачињена је од врелих уситњених стена (око 1.000 Целзијусових степени), избачених из Земљине утробе, чија се величина креће од мајушних честица праха за пудерисање до крупнијих зрнаца песка. У додиру с летелицом која достиже велику брзину истог часа се истопе, оштећујући нарочито лопатице у моторима. Уколико се накупе у већој количини, могу да их зауставе.

У мање опасним случајевима узрокују сметње и оштећења на уређајима који надгледају и усмеравају летење. Поврх тога битно смањују видљивост, због чега се пилоти тешко сналазе у ваздуху. Неколико ваздухопловних незгода, срећом без жртава, приписује се ригању вулкана у 20. столећу.

Десетак земаљских планина у стању је да излије толико паре, гасова, пепела, лаве и камења, више него иједан вулкан у писаној историји. Научници своје суморно предвиђање заснивају на геолошким доказима из давне прошлости. Такво помамно дивљање, наиме, надмашило би све што су до сада човечанству наудили Кракатау, Света Јелена, Пинатубо и ма који други у минулих неколико хиљадугодишта.

Будуће суперерупције биће стотинама пута разорније од свих за које знамо, а нарочито од садашњег безазленог пућкања на Исланду, којима претходи надимање огромних подземних „џепова лаве”. За неколико дана избацила би се толика количина, превасходно прашине и гасова, да на дужи рок заклоне сунце и охладе планету. Наступиле би „вечне зиме” у којима многе биљне и животињске врсте заувек изумру.

Ниједан научник се, међутим, не усуђује да најави велико уништење, иако су изгледи да нас то задеси десетоструко већи од удара залуталог астероида.