Казне и за управе пијаца

Продавце који на пијачним тезгама нуде и храну непознатог порекла, сувомеснате производе и конзерве, инспекције Министарства пољопривреде и убудуће ће редовно кажњавати. Али, не само њих.

– Пијачним управама смо доставили прецизна упутства коме могу да издају решење за трговину на пијачним тезгама, тако да ћемо их убудуће сматрати одговорним и наплаћивати им казне уколико наши инспектори затекну нелегалну продају – објаснила је Сања Челебићанин, начелница Ветеринарске инспекције Министарства пољопривреде.

Кажњавање нелегалних продаваца је устаљена пракса, али је новина то што ће сада последице сносити и они који такву трговину нису спречили. Конкретно, то се односи на храну животињског порекла, чије је контролисање у надлежности ове инспекције, а која мимо прописа доспева на тезге најчешће у виду конзерви, виршли и других прерађевина од меса.

У престоници је, истини за вољу, ситуација боља него у многим градовима у унутрашњости и ретко се може наићи на продавце такве робе на пијачним тезгама. Углавном је реч о храни шверцованој из Мађарске, па је зато много више има на пијацама у Војводини, нарочито Суботици. У Београду се такви артикли, уз слаткише и макароне, продају на импровизованим картонским тезгама у близини тржница. Потрошачи би ваљало да знају да ветеринарски инспектори једино контролишу исправност и квалитет хране која се легално продаје. Уколико одлуче да пазаре прехрамбене намирнице на месту које за то није предвиђено, играју рулет са својим здрављем.

Осим воћа и поврћа, на пијацама је дозвољено продавати и храну животињског порекла, али једино у за то намењеним објектима, и само уколико се зна одакле потиче. Ваља напоменути да је на тржницама забрањена и продаја алкохолних пића.

Месо и прерађевине од меса, као и млеко и млечни производи, могу се продавати само у објектима опремљеним расхладним витринама, а и особље мора да испуњава услове предвиђене санитарним и ветеринарским прописима – кажу у „Градским пијацама”.

Ветеринарски инспектори проверавају и да ли пијачни продавци поседују млечну карту, односно документ на основу којег може тачно да се утврди одакле потиче, на пример сир, и да ли су прегледане животиње од чијег млека је справљен.

С. Д.