Наставља се битка за коту 333

Ваљево – Косовска Грачаница је окружена жицом а ваљевској Грачаници прети потапање и рушење од наше руке. Буде ли се то десило, неповратно губимо вечног чувара ваљевског краја. Они могу да пренесу звоник или неки камен из црквених зидова, али велике светиње од непроцењивог значаја више неће бити а света земља на којој се налази биће прекривена муљем...

Ово је део из текста петиције који на доста драматичан начин упозорава на потребу борбе за спас цркве Грачанице посвећене светом архангелу Михаилу, иначе једне од најстаријих богомоља у ваљевском крају. Како се приводе крају радови на вештачкој хидроакумулацији Ровни, она би до краја године, због почетка пуњења вештачког језера, требало да се измести на другу локацију. Вишегодишњој борби удружења за заштиту ове светиње „Грачаница“, Ваљевске епархије, верника, хидрогеолога, као и најшире јавности, недавно се придружила врло значајна околност. Наиме, декретом епископа ваљевског Милутина и уз пуну подршку Синода СПЦ, црква Грачаница после 200 година, на светој литургији служеној крајем прошлог месеца, поново је проглашена за манастир. Јордан Дражић, председник удружења „Грачаница“, каже за наш лист да је проглашење за манастир додатно ојачавање темеља ове светиње пред намерама да се измести или чак потопи.

– Грачаница је последња линија одбране од људске непромишљености која може изазвати несагледиве последице. Да се разумемо, ми не тражимо да се после 30 година градње зауставе радови на брани, већ да се вода у будућој акумулацији заустави испод коте 333 уместо пројектоване од 360 метара. Дакле, испод цркве Грачанице. Приче о њеном измештању на неку другу локацију за нас су неприхватљиве, боље рећи, не долазе у обзир. (/slika2)

Грачаница је само на постојећем месту и окружењу. У најгорем сценарију, боље ју је потопити него премештати, али чланови удружења „Грачаница“, посебно они млађи, ни једно ни друго неће допустити и спремни су да телима стану испред вентила бране када крене њено пуњење – каже Дражић, уз напомену да ће чувари ове светиње бити даноноћно будни, јер не верују у добре намере градитеља и руководилаца ЈП „Колубара“ из Ваљева, који су планирали да ће светињу по систему „камен по камен“ преместити на другу локацију. Он и његови истомишљеници се уздају у институције правне државе, јер је ова светиња још 1997. године стављена под висок ниво заштите, али ако и ту буде проблема, спремни су да иду до Међународног суда правде у Стразбуру.

Дражић нам је изнео недавно откривену занимљивост а то је да се сва три манастира: Пустиња, Грачаница и Јовања налазе на истој линији у брдско-планинском рељефу ваљевског краја. То се везује за три брата Немањића који су их подигли, али и за божју вољу и промисао. Он додаје да ће се у манастир Грачаницу ових дана уселити први монаси тако да ниједна активност у вези са овом светињом од стране градитеља бране неће проћи незапажено. Петицију за спас манастира је подржало око 8000 Ваљеваца, а потписивали су је за ускршње празнике и верници који су се тада задесили у Јерусалиму. За који дан списак подршке треба да стигне у Ваљево са Свете горе. Паралелно се води и кампања преко Интернета. Изузетно су активне и секције хидрогеолога и геолога из Ваљева и Србије, који са стручних сесија указују на превазиђено решење за водоснабдевање као што су вештачке акумулације. Њихов став је да се ниво воде у акумулацији максимално уздигне до коте 333.

Будо Нововић