Понедељак, 22.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сарајево уздрмано насиљем

Сарајево уздрмано насиљем
Полиција на месту излива гнева босанских бораца

Од нашег дописника

Сарајево, 22. априла – Стотинак повређених, 15 ухапшених, добрим делом оштећена зграда Владе ФБиХ и поломљене столице на фудбалском стадиону „Кошево”, те оштећени бројни аутомобили, међу којима и неколико полицијских, биланс је прекјучерашњих вишечасовних протеста у Сарајеву припадника борачке популације и међусобног сукоба навијача фудбалских клубова „Сарајево” и „Широки Бријег”. Према првим проценама, штета је и у једном и у другом случају огромна.

Портпарол Клиничког центра Универзитета у Сарајеву Биљана Јандрић потврдила је јуче „Политици” да су у овом центру због озбиљности повреда задржана три пацијента и сви су ван животне опасности. Један од њих је и оперисан.

„Збринуто је укупно око стотинак људи, 59 је лакше повређено у нередима испред зграде федералне Владе, међу којима 29 полицајаца, док је у сукобима навијача по завршетку фудбалске утакмице између ’Сарајева’ и ’Широког Бријега’ повређено 40 људи”, каже Јандрићева. Напомиње да су припадници борачке популације долазили, углавном, са повредама задобијеним од сузавца, а навијачи са лакшим повредама лица, главе и екстремитета, односно са посекотинама – „тако да су сви шивени”.

Ирфан Нефић, портпарол МУП-а Кантона Сарајево, изјавио је за наш лист да су увиђајни поступци у току које, заједно са кантоналним тужиоцем, обављају припадници полиције. О причињеној материјалној штети он није имао било какве прелиминарне информације.

„Није на нама да процењујемо, то је задатак правосудних органа”, рекао је Нефић.

Иначе, зграда Владе ФБиХ у Алипашиној улици у центру Сарајева, некадашња зграда Централног комитета СКБиХ, јуче је изгледала сабласно. Била је празна и опасана жутом полицијском траком. Многа стакла на згради су полупана, а страдале су чак и надзорне камере. На простору испред зграде, на којем су демонстранти запалили и полицијске кућице, налазили су се комади бетона, стакла, пластике, камење, делови заштитне ограде, порушени бетонски зидићи чије су делове незадовољни припадници борачке популације користили за каменовање владине зграде.

Место незапамћених нереда, који су јачали из часа у час, а врхунац су достигли у тренутку када је полиција на незадовољне демобилисане борце бацила сузавац, јуче су посетили министар за питања бораца и инвалида ФБиХ Захид Црнкић и амерички амбасадор у БиХ Чарлс Инглиш. Црнкић је исказао разочарење због свега што се догодило, сугеришући да „то нису направили његови саборци већ убачени елементи из одређених центара”. Амерички амбасадор захвалио је припадницима полиције што су заштитили зграду амбасаде према којој су дан раније летеле каменице.

Разлог због којег је неколико хиљада припадника борачке популације изашло на протест је, како наводе, одлука владе да последице кризе покуша да реши преко њихових леђа и чланова њихових породица, тако што би испунила и обавезе из аранжмана са ММФ-ом. Наиме, уведен је приходовни цензус за добитнике ратних признања и породица погинулих бораца, што је жестоко наљутило комплетну борачку популацији. Џевад Раџо, председник Савеза носилаца највећих признања ФБиХ, каже да су пре него што су одлучили да протестују „покушали да увере владу да последице кризе морају сви у ФБиХ подједнако да сносе ” и да „се донесе закон о цензусу за све буџетске кориснике”.

„Захтев бораца је да ратне штете и породичне накнаде не могу бити предмет цензуса и да све накнаде буду неопорезоване. Борци траже доношење закона о демобилисаним борцима по хитном поступку, као и исплате заосталих накнада”, објашњава он.

Премијер ФБиХ Мустафа Мујезиновић, који у време протеста није ни био у Сарајеву, узвраћа да су „захтеви борачке популације у супротности са стендбај аранжманом”, а за протесте каже да су „политички мотивисани и да су ескалирали у невиђени вандализам који потпирују убачени елементи који не воле своју државу”.

Душанка Станишић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.