Решавање проблема паса луталица – увек испочетка

На­ср­та­ји па­са лу­та­ли­ца на гра­ђа­не све су број­ни­ји, а зло­ста­вља­ње и уби­ја­ње жи­во­ти­ња уче­ста­ли­је. Пре де­се­так да­на, осим тро­ва­ња не­ко­ли­ко па­са, у Ме­да­ко­ви­ћу је про­на­ђе­на жен­ка ко­јој су од­се­че­не све че­ти­ри ша­пе, а са­мо три да­на ка­сни­је ро­твај­ле­ру је пре­ре­зан гр­кљан, док је ше­сто­ме­сеч­но ште­не упу­ца­но у кич­му. С дру­ге стра­не, гра­ду ме­сеч­но при­стиг­не око 60 зах­те­ва за на­кна­ду ште­те на­ста­ле ује­ди­ма па­са. Не по­сто­ји ни­ко ко мо­же да ка­же ко­ли­ко има лу­та­ли­ца у пре­сто­ни­ци. Ба­ра­та се ци­фром од 4.500 до 5.000 па­са, што је по­да­так из 2005. го­ди­не и од та­да ни­ко ни­је на­шао за сход­но да их еви­ден­ти­ра. За­пад­но­бал­кан­ска мре­жа ве­те­ри­на­ра ко­ју чи­не ве­те­ри­нар­ски фа­кул­те­ти и упра­ве пре­бро­ја­ва­ју псе и на ре­зул­та­те се не­стр­пљи­во че­ка. До та­да – ути­сак је жи­те­ља пре­сто­ни­це упр­кос при­ча­ма над­ле­жних да је па­са све ма­ње на ули­ца­ма – жи­во­ти­ње се са­мо мно­же. Чо­по­ри па­са ше­та­ју гра­дом па и са­мим цен­тром и го­то­во да не по­сто­ји осо­ба ко­ја ни­је стре­пе­ла од њих.

– Ак­ци­јом гра­да и Фа­кул­те­та ве­те­ри­не за по­ла го­ди­не вак­ци­ни­са­но је ви­ше од хи­ља­ду ку­чи­ћа. Овим тем­пом, уз при­ме­ну „Но кил” стра­те­ги­је и уз про­сек жи­во­та лу­та­ли­ца од пет го­ди­на, за три го­ди­не про­блем би тре­ба­ло да бу­де ре­шен. У Цен­тру за сте­ри­ли­за­ци­ју Ра­ко­ви­це два пу­та ме­сеч­но де­ци школ­ског уз­ра­ста одр­жа­ва­мо пре­да­ва­ња о до­бро­би­ти жи­во­ти­ња. Са­мо за по­моћ при­ват­ним ази­ли­ма ко­ји су се по­ка­за­ли ве­о­ма ефи­ка­сни из­дво­ји­ли смо 13 ми­ли­о­на ди­на­ра, а Ве­те­ри­нар­ска ста­ни­ца ће за ази­ле и спро­во­ђе­ње стра­те­ги­је ре­ше­ња про­бле­ма па­са лу­та­ли­ца до­би­ти 93 ми­ли­о­на ди­на­ра – ка­же Пре­драг Пе­тро­вић, град­ски се­кре­тар за ко­му­нал­но-стам­бе­не по­сло­ве.

Ње­гов за­ме­ник, Вла­ди­мир Тер­зин, ис­ти­че да ће гра­ди­ти ази­ле и да сва­ког ме­се­ца сте­ри­ли­шу ви­ше од 300 па­са. Про­шле го­ди­не, ка­же, сте­ри­ли­са­но је 3.500 жи­во­ти­ња.

Ма­да сви го­ди­на­ма при­зна­ју да су улич­ни пси ве­ли­ки про­блем, пр­ви азил ни­као је у Ра­ко­ви­ци тек ла­ни. Стра­те­ги­ја ре­ша­ва­ња про­бле­ма па­са лу­та­ли­ца из 2006. ло­ше се при­ме­њу­је, а иако Кри­вич­ни за­ко­ник про­пи­су­је ка­зну за­тво­ра за уби­ја­ње и зло­ста­вља­ње жи­во­ти­ња, из­ре­че­на је јед­на је­ди­на та­ква ме­ра. До­ско­ро ни­смо има­ли ни ве­те­ри­нар­ску ста­ни­цу у слу­жби гра­да, а во­зи­ли­ма, ле­ко­ви­ма, хи­рур­шким ма­те­ри­ја­лом, опре­мом за сте­ри­ли­за­ци­ју и ка­стра­ци­ју слу­жбе су опре­мље­не пре шест ме­се­ци.

И раз­ви­је­не зе­мље, по­пут Ве­ли­ке Бри­та­ни­је, већ де­це­ни­ја­ма има­ју псе лу­та­ли­це, об­ја­шња­ва Алек­сан­дра Ха­монд, ме­на­џер за Евро­пу Бри­тан­ског кра­љев­ског удру­же­ња за спре­ча­ва­ње су­ро­во­сти пре­ма жи­во­ти­ња­ма, али су ство­ри­ле од­го­вор­но по­на­ша­ње за­јед­ни­це па већ де­це­ни­ја­ма мир­но жи­ве по­ред улич­них ку­чи­ћа.

– Би­ло ко­ја од ме­то­да, па и „Но кил” ко­је се при­др­жа­ва Бе­о­град, ако се при­ме­њу­је као стра­те­ги­ја не­ће да­ти ни­ка­кве ре­зул­та­те. Ко­ри­сти­ти их, не оба­зи­ру­ћи се на по­је­ди­нач­не слу­ча­је­ве, опа­сно је. Код вас по­сто­ји ве­ли­ки број па­са па скла­ња­ње у ази­ле ни­је ре­ше­ње, осим ако не по­сто­ји ви­сок сте­пен усва­ја­ња жи­во­ти­ња па да оне са­мо цир­ку­ли­шу ази­лом – усва­ја­ју се и увек има ме­ста за но­ве. У су­прот­ном, пси се та­мо го­ми­ла­ју па је азил ко­бан као трај­но ре­ше­ње. Сте­ри­ли­са­ње и вра­ћа­ње на ули­цу је до­бро са­мо ако је сре­ди­на при­пре­мље­на, ако их при­хва­та и чу­ва – об­ја­шња­ва Ха­монд.

У Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји сте­ри­ли­са­но је 85 од­сто вла­снич­ких па­са. Нај­ва­жни­је је да власт бу­де од­го­вор­на, да има ја­сну стра­те­ги­ју, а да вла­сни­ци сте­ри­ли­шу псе – на­гла­ша­ва она. – Ка­да ово бу­де ре­ше­но код вас, све оста­ло је ла­ко. Ни­је по­треб­но мно­го нов­ца ако се рас­по­ло­жи­ва сред­ства ефи­ка­сно упо­тре­бе. Ва­жно је де­ло­ва­ње на свим ни­во­и­ма, ина­че до­би­ја­мо еута­на­зи­ју здра­вог пса као по­сле­ди­цу нео­д­го­вор­не сре­ди­не – пре­но­си ис­ку­ство сво­је зе­мље Ха­мон­до­ва.

Ако се код нас на­по­кон не­што и ра­ди, ка­ко твр­де над­ле­жни, пи­та­ње је шта се че­ка­ло до са­да и за­што је до­пу­ште­но да се лу­та­ли­це на­мно­же у то­ли­ком бро­ју.

– Мно­го се при­ча о ху­ма­но­сти, а рет­ко се по­вла­че нео­п­ход­ни по­те­зи. Кључ­ни про­блем је што се на сва­ких не­ко­ли­ко го­ди­на вра­ћа­мо на по­че­так. По­сто­је уни­вер­зал­не пре­по­ру­ке ре­ша­ва­ња овог про­бле­ма уста­но­вље­не још 1992. го­ди­не и сва­ка озбиљ­на зе­мља их при­ме­њу­је. Ми ни­смо ура­ди­ли ни по­пис па­са и про­це­ну тем­пе­ра­мен­та, ста­ро­сну струк­ту­ру... Бо­јим се да ће се де­си­ти ма­сов­но по­ве­ћа­ње бро­ја па­са и ка­да оде са­да­шња гру­па над­ле­жних до­ћи ће но­ва ко­ја ће на­но­во да ре­ша­ва ствар. Био бих ве­о­ма опре­зан да сам на ме­сту оних ко­ји ола­ко го­во­ре да би про­блем мо­гао би­ти ре­шен за три го­ди­не. Вре­ме ће уоста­лом по­ка­за­ти шта смо ура­ди­ли, где смо по­гре­ши­ли и ко је био у пра­ву – твр­ди Ел­вир Бу­ра­зе­ро­вић, пред­сед­ник „Ор­ке”.  

Љ. Пе­ро­вић

-------------------------------------

 Так­се на псе и мач­ке

Так­са­ма на љу­бим­це у из­но­су од 500 ди­на­ра град на­ме­ра­ва да за­ве­де ред у обла­сти зо­о­хи­ги­је­не, а че­тр­де­сет ми­ли­о­на ди­на­ра, ко­ли­ко се оче­ку­је од упла­та, упо­тре­би за из­град­њу но­вих ази­ла, сте­ри­ли­за­ци­ју...

------------------------------------------------

Ази­ли

– Про­пи­си ка­жу да на сва­ких 250 000 ста­нов­ни­ка тре­ба да ник­не дом за псе. У ма­ју је пла­ни­ра­на град­ња ази­ла на Па­ли­лу­ли. Оче­ку­је се да ра­до­ви на објек­ту у Мла­де­нов­цу бу­ду го­то­ви до сеп­тем­бра и у ње­му ће би­ти ме­ста за хи­ља­ду па­са. А на Зве­зда­ри је за из­град­њу од­ре­ђе­на ло­ка­ци­ја – ка­же Вла­ди­мир Тер­зин.

---------------------------------------

Ко­му­нал­на по­ли­ци­ја

Ве­ли­ке на­де по­ла­жу се у оде­ље­ње ко­му­нал­не по­ли­ци­је ко­је ће се ба­ви­ти ис­кљу­чи­во пси­ма лу­та­ли­ца­ма и кон­тро­лом вла­снич­ких па­са. Њи­хо­ве еки­пе про­ве­ра­ва­ће да ли вла­сни­ци бри­ну о жи­во­ти­ња­ма, да ли су вак­ци­ни­са­не, за­ве­де­не у ба­зу по­да­та­ка... На овај на­чин град ће лак­ше ући у траг на­пу­ште­ној жи­во­ти­њи и ка­зни­ти осо­бу ко­ја ју је оста­ви­ла на ули­ци.

----------------------------------------------------

Ко­ми­си­ја за ре­ша­ва­ње спо­ро­ва

Осно­ва­на је ко­ми­си­ја ко­ја ми­мо су­да по­ку­ша­ва да ре­ши зах­те­ве гра­ђа­на за на­кна­ду ште­те на­ста­ле ује­ди­ма па­са, а ко­ја је фор­ми­ра­ла 355 пред­ме­та за на­кна­ду ште­те од ко­јих је до са­да у 93 слу­ча­ја по­стиг­ну­то по­рав­на­ње.

-------------------------------------------------------------

Лек­ци­је о до­бро­би­ти жи­во­ти­ња

Оп­се­жно обра­зо­ва­ње о жи­во­ти­ња­ма има­ће сви, од пред­шко­ла­ца до сред­њо­шко­ла­ца. – Циљ је да се од ма­лих но­гу, у вре­ме раз­во­ја лич­но­сти, де­ца на­у­че да бу­ду од­го­вор­ни вла­сни­ци љу­би­ма­ца. Де­ца тре­ба да схва­те по­сле­ди­це на­пу­шта­ња па­са и да то не ра­де – ка­же Ел­вир Бу­ра­зе­ро­вић.

--------------------------------

Про­пи­са на пре­тек

За­кон о до­бро­би­ти жи­во­ти­ња, Од­лу­ка о др­жа­њу до­ма­ћих жи­во­ти­ња на те­ри­то­ри­ји Бе­о­гра­да, За­кон о ве­те­ри­нар­ству из 2005, Кри­вич­ни за­ко­ник из 2006. го­ди­не... По­сто­ји ка­зна за­тво­ра до го­ди­ну да­на и нов­ча­на до 300.000 ди­на­ра за уби­ја­ње и зло­ста­вља­ње жи­во­ти­ње, а до три го­ди­не за уби­ство ве­ћег бро­ја. За бор­бе па­са, уз нов­ча­ну, сле­ди ка­зна за­тво­ра од три ме­се­ца до три го­ди­не.