Већа улога земаља у развоју

Најтежа глобална економска криза од Другог светског рата, изазвана 2007. године у срцу развијеног Запада, изазвала је тектонске промене међународног поретка: темељ нововековног привредног раста измештен је из басена северног Атлантика на исток и југ. Концепт првог и трећих светова застарео је: долази време мултиполарног развоја уз кључни ослонац на Азију и Африку. Светска банка и ММФ дужни су да уваже реалност ове драматичне промене, уколико Бретон-Вуд институција жели да одржи утицај у креирању новог мултиполарног поретка, упозорио је аудиторијум престижне фондације „Вудро Вилсон” Роберт Зелик, председник Светске банке, уочи редовног пролећног заседања Бретон-Вуд институције прошлог викенда у Вашингтону.

Изасланици 186 држава чланица СБ сложили су се у недељу у Вашингтону са Зеликовим упозорењем.

Историјском одлуком чланства банке земље у развоју, а посебно Кина, стекле су јаче гласачке позиције у Бретон-Вуд институцији. Истовремено САД, Јапан и Немачка предводе развијене државе које су услед трогодишње глобалне економске кризе изгубиле донедавни утицај у међународној финансијској институцији основаној 1944. године.

Иза затворених врата, 186 чланица СБ договориле су се још да први пут у последњих 20 година скромно увећају оснивачки капитал за 3,5 милијарди долара да би могле да одговоре растућим финансијским недаћама многобројних земаља света, посебно Грчке.

Упоредо са пролећним самитом СБ и ММФ-а, у Вашингтону су се готово истовремено обрели и министри финансија Г-20. Покушај министара Г-20 да се договоре о борби против застрашујућег раста јавних дугова низа земаља развијеног света и заједничке стратегије око глобалног опорезивања банака и приватних финансијских институција – неславно је прошао.

У арени СБ и након вишемесечних тешких преговора на самиту Г-20 у Питсбургу и на лањском самиту Бретон-Вуд институције у Истанбулу, Кина се изборила за повећање својих гласачких права за 60 одсто (са 2,78 на 4,42 одсто).

По новом, од 186 држава чланица Светске банке, земље у развоју сада држе укупно 47,19 одсто гласова. До следеће ревизије гласачких права у Бретон-Вуд институцији 2015,развијене земље задржаће 52,81 одсто гласова.

„Променом гласачких права у корист земаља у развоју, СБ је задржао легитимитет глобалне финансијске институције јер је признао нову глобалну економску реалност. Ипак, ревизија гласачких права чланица треба да буде чешћа и да прати њихову реалну економску моћ”, упозорио је кинески министар финансија Ксије Хурен у недељу у Вашингтону.

Дојучерашње европске економске локомотиве месецима су се опирале притиску водећих земаља у развоју (Кина, Индија, Бразил, Русија) за одлучну промену гласачких права у СБ и ММФ-у, сходно последицама које је глобална економска криза оставила на појединце.

На пролећном самиту у Вашингтону амерички глас за промене у гласачком устројству СБ банке био је недвосмислен.

„Земље у развоју треба да имају већи утицај у процесу доношења одлука СБ. Будући да снажно подржавају ову промену, САД су одлучиле да у новом аранжману не узимају свој пуни гласачки удео”, објавио је амерички државни секретар за финансије Тимоти Гајтнер. У склопу изнуђене реформе, амерички удео у гласачком систему СБ и даље је убедљиво највећи, али је смањен са досадашњих 16,36 на 15,85 одсто.

Откако је 1952. године постао члан СБ, Јапан је прошлог викенда први пут доживео кресање гласачких права на 6,84 одсто. У новом узлету ка врху глобалне финансијске арене, Кина је у недељу по гласачкој моћи претекла Немачку, Француску, Велику Британију..., подсећа агенција АП. У међувремену, од земаља југоисточне Европе смањен је удео Србији и Хрватској (са 0,19 на 0,18 одсто), док је осталима у региону повећан 0,1 одсто.

На крају викенд самита у Вашингтону председник Роберт Зелик обећао је још да ће „рад СБ од 1. јула бити транспарентнији: Бретон-Вуд институција ће јавности убудуће представљати далеко већи број интерних докумената и истраживања”.

Тања Вујић