Буђење после буџетске несанице

Један запослени у нашем привредном сектору, колико год радио, издржава 1,6 пензионера, једног незапосленог и две младе особе из популације до 15 година старости. Дакле, један запослени издржава 4,6 душа. Некада је тај однос био потпуно обрнут, али од сећања се не живи, каже проф. др Слободан Комазец поводом најављене реформе пореског, па и буџетског система у Србији, који, како рече, мора да пође од онога што имамо, а не од онога шта нам треба да бисмо потрошили.

Број пензионера у Србији, упозорава наш саговорник, порастао је у последњих осам година за око 560.000, а незапослених у привреди за 423.000. Ето још једног, новог милиона издржаваних.

Буџет државе ушао у буџетску кризу која ће се само заоштрити у 2010. због ниске стопе привредног раста, релативно све мањих прихода и тешког и спорог смањивања јавних расхода.

У тражењу решења, по њему, не треба много лутати. Фискални сектор својим приходима, расходима, јавним дугом, каматама, емисијом новца и кредита за покриће буџетског дефицита… постао је најснажнија полуга развоја, расподеле, стабилизације, али и оштрих сукоба интереса око прерасподеле буџетских средстава.

Нарастање минусног салда буџета у последње три године, уз праву експлозију дефицита у 2009, захтева смањивање јавне потрошње, посебно личних и социјалних издатака, али и велике дилеме где и како повећати приходе, а то није лако с посрнулом привредом и све мањим бројем оних који раде.

Криза јавних финансија расте као квасац већ низ година са све већим буџетским дефицитом. С тим се суочавамо још од 2005. Званични дефицит у 2009. био је 121,4 милијарде динара или 4,3 одсто БДП. Када се, међутим, укључе сви издаци из буџета, редовни и други јавни издаци, дефицит се пење на 289,5 милијарди динара, а то је већ 10,1 проценат БДП.

Мањак редовних прихода у буџету све је већи, тако да држава мора да тражи додатне изворе средстава или да се додатно задужује. То се односи, пре свега, на домаће кредите код пословних банака, инострано задуживање, а по могућности продајом, приватизацијом преосталих јавних предузећа. Других, здравих извора нема, упозорава Комазец и примећује да смо, бар привремено, лањски буџетски дефицит „испеглали” приватизационим приходима од 39,8, домаћим банкарским зајмовима 243,2 и иностраним задужењем од 47,6 милијарди динара. То је укупно 330,6 милијарди динара, односно 3,7 милијарди евра или 5,4 милијарде долара. Без толиког задуживања већ би настала буџетска криза, каже Комазец.

----------------------------------------------

Велике буџетске обавезе

Због све веће незапослености, мањих уплата доприноса и раста броја пензионера доприноси за ПИО покривали су 2004. пензије са 65, у 2008. једва 58,7, а у 2009. тек 50 одсто. Ове, 2010, по свему судећи, свега 46 одсто. Остало су трансфери из других средстава буџета. Сада се, каже Комазец, чак предлаже и смањење доприноса на зараде за социјално осигурање. Расходи за пензије у републичком буџету износили су 2004. 34 у 2009. већ 45, а ове и свих 73 одсто.

Изостају приходи од приватизације. Одатле, сматра наш саговорник, и снажан, некритички притисак на продају профитабилног Телекома, чије ће паре само попунити буџетску рупу, али не и трајно решити проблем наших јавних финансија.

Слободан Костић

----------------------------------------------

Кредити за буџетски минус

Министарка финансија Диана Драгутиновић потписала је са три комерцијалне банке уговоре о кредитима, у износу од 160 милиона евра, за покривање дефицита буџета, саопштено је из Министарства финансија.

Уговори су потписани са Марфин банком, која је држави Србији одобрила кредит од 100 милиона евра, са Ерсте банком која је одобрила 40 милиона евра кредита и са Војвођанском банком уговор вредан 20 милиона евра.

Кредити су одобрени на пет година, а средства ће бити враћана у 48 једнаких рата и уз једногодишњи грејс период, наводи се у саопштењу и додаје да су камате које су те банке одобриле држави најповољније на тржишту у овом тренутку. Каматна стопа код Ерсте банке износи једномесечни еурибор плус 4,25 одсто на годишњем нивоу, док код Марфин банке и Војвођанске банке износи једномесечни еурибор плус 4,35 одсто.

Танјуг