Buđenje posle budžetske nesanice

Jedan zaposleni u našem privrednom sektoru, koliko god radio, izdržava 1,6 penzionera, jednog nezaposlenog i dve mlade osobe iz populacije do 15 godina starosti. Dakle, jedan zaposleni izdržava 4,6 duša. Nekada je taj odnos bio potpuno obrnut, ali od sećanja se ne živi, kaže prof. dr Slobodan Komazec povodom najavljene reforme poreskog, pa i budžetskog sistema u Srbiji, koji, kako reče, mora da pođe od onoga što imamo, a ne od onoga šta nam treba da bismo potrošili.

Broj penzionera u Srbiji, upozorava naš sagovornik, porastao je u poslednjih osam godina za oko 560.000, a nezaposlenih u privredi za 423.000. Eto još jednog, novog miliona izdržavanih.

Budžet države ušao u budžetsku krizu koja će se samo zaoštriti u 2010. zbog niske stope privrednog rasta, relativno sve manjih prihoda i teškog i sporog smanjivanja javnih rashoda.

U traženju rešenja, po njemu, ne treba mnogo lutati. Fiskalni sektor svojim prihodima, rashodima, javnim dugom, kamatama, emisijom novca i kredita za pokriće budžetskog deficita… postao je najsnažnija poluga razvoja, raspodele, stabilizacije, ali i oštrih sukoba interesa oko preraspodele budžetskih sredstava.

Narastanje minusnog salda budžeta u poslednje tri godine, uz pravu eksploziju deficita u 2009, zahteva smanjivanje javne potrošnje, posebno ličnih i socijalnih izdataka, ali i velike dileme gde i kako povećati prihode, a to nije lako s posrnulom privredom i sve manjim brojem onih koji rade.

Kriza javnih finansija raste kao kvasac već niz godina sa sve većim budžetskim deficitom. S tim se suočavamo još od 2005. Zvanični deficit u 2009. bio je 121,4 milijarde dinara ili 4,3 odsto BDP. Kada se, međutim, uključe svi izdaci iz budžeta, redovni i drugi javni izdaci, deficit se penje na 289,5 milijardi dinara, a to je već 10,1 procenat BDP.

Manjak redovnih prihoda u budžetu sve je veći, tako da država mora da traži dodatne izvore sredstava ili da se dodatno zadužuje. To se odnosi, pre svega, na domaće kredite kod poslovnih banaka, inostrano zaduživanje, a po mogućnosti prodajom, privatizacijom preostalih javnih preduzeća. Drugih, zdravih izvora nema, upozorava Komazec i primećuje da smo, bar privremeno, lanjski budžetski deficit „ispeglali” privatizacionim prihodima od 39,8, domaćim bankarskim zajmovima 243,2 i inostranim zaduženjem od 47,6 milijardi dinara. To je ukupno 330,6 milijardi dinara, odnosno 3,7 milijardi evra ili 5,4 milijarde dolara. Bez tolikog zaduživanja već bi nastala budžetska kriza, kaže Komazec.

----------------------------------------------

Velike budžetske obaveze

Zbog sve veće nezaposlenosti, manjih uplata doprinosa i rasta broja penzionera doprinosi za PIO pokrivali su 2004. penzije sa 65, u 2008. jedva 58,7, a u 2009. tek 50 odsto. Ove, 2010, po svemu sudeći, svega 46 odsto. Ostalo su transferi iz drugih sredstava budžeta. Sada se, kaže Komazec, čak predlaže i smanjenje doprinosa na zarade za socijalno osiguranje. Rashodi za penzije u republičkom budžetu iznosili su 2004. 34 u 2009. već 45, a ove i svih 73 odsto.

Izostaju prihodi od privatizacije. Odatle, smatra naš sagovornik, i snažan, nekritički pritisak na prodaju profitabilnog Telekoma, čije će pare samo popuniti budžetsku rupu, ali ne i trajno rešiti problem naših javnih finansija.

Slobodan Kostić

----------------------------------------------

Krediti za budžetski minus

Ministarka finansija Diana Dragutinović potpisala je sa tri komercijalne banke ugovore o kreditima, u iznosu od 160 miliona evra, za pokrivanje deficita budžeta, saopšteno je iz Ministarstva finansija.

Ugovori su potpisani sa Marfin bankom, koja je državi Srbiji odobrila kredit od 100 miliona evra, sa Erste bankom koja je odobrila 40 miliona evra kredita i sa Vojvođanskom bankom ugovor vredan 20 miliona evra.

Krediti su odobreni na pet godina, a sredstva će biti vraćana u 48 jednakih rata i uz jednogodišnji grejs period, navodi se u saopštenju i dodaje da su kamate koje su te banke odobrile državi najpovoljnije na tržištu u ovom trenutku. Kamatna stopa kod Erste banke iznosi jednomesečni euribor plus 4,25 odsto na godišnjem nivou, dok kod Marfin banke i Vojvođanske banke iznosi jednomesečni euribor plus 4,35 odsto.

Tanjug