Маркјонеов „њу дил”

Рим – „Дан инвеститора” се с нестрпљењем очекивао у Италији. Тог 21. априла одржана је церемонија новог „Фијатовог” плана у Торину којом је дефинитивно обележен нови почетак најпознатије италијанске марке у свету. Велики менаџер, али пре свега врсан дипломата, Серђо Маркјоне још једном је тог дана успео да изненади присутне новотаријама свог петогодишњег програма, већ познатијег под називом Фијатов „њу дил”.

Највећи шок и уједно најбитнија новина за сва „Фијатова” постројења широм света представља подела производње аутомобилске куће на два огромна огранка. „Спин оф” (назив поменуте операције) очекује се већ крајем 2010. када ће се аутомобилски сектор који обухвата марке, „ланча”, „алфа ромео”, „ферари”, „масерати” и део „крајслера” (за сада торинска кућа држи 25 одсто америчког гиганта док се у наредних двадесет месеци планира пораст на 35 одсто) дефинитивно одвојити од остатка „Фијатове” производње. „Фијат индустријал”, назив другог огранка, обухватаће тако марке „ивеко”, CNH и део Powertrainа. „Уз помоћ две аутономне структуре које су у стању да се развијају, почиње нова ’Фијатова’ ера”, закључио је Маркјоне.

Позитивна перспектива новог плана посебно обухвата Апенинско полуострво. Пројекат представљен на конференцији у Торину „Фабрика Италија”, сконцентрисан првенствено на производњу у Италији, предвиђа да се дуплира досадашња производња, са 650.000 аутомобила 2009. на 1,4 милиона у 2014. години.

Иако је вест значила прави одушак за италијанске синдикате, на основу Маркјонеове презентације у Торину констатовано је да фабрике у Италији могу да се искористе само половично у односу на постројења у иностранству: „Мирафјори”, „Касино”, „Помиљано”, Мелфи, „Термини имерезе” (за које је потврђено затварање крајем 2011.) и „Севел” чине 60 одсто производних капацитета када запослени раде 235 дана у години подељени у две смене. С друге стране, Пољска, Турска и српска фабрика у Крагујевцу могу да се искористе 129 одсто.

Када је реч о Србији, у плану није било много речи, јер како се објашњава, „Фијатов” пројекат у Крагујевцу још увек није у потпуности реализован. Оно што је сигурно јесте то да ће се 2014. српско постројење користити 161 одсто и 108 одсто (у зависности од поделе рада запослених). Постројење ће бити сконцентрисано на производњу аутомобила мањих димензија док ће укупна производња достићи отприлике 170.000–180.000 аутомобила годишње.

Од иностраних тржишта, Бразил највише обећава као и уопште подручје Јужне Америке на коме „Фијат” намерава да консолидује свој примат. Тако се, на основу представљених економских прогноза, у Бразилу очекује пораст производње са три на 4,3 милиона аутомобила.

Нови пројекат за Европу предвиђа производњу 34 нова модела и модернизацију осталих 17.

Следеће године биће готова и нова „панда” која, како потврђује Маркјоне, „и даље представља кључни модел за очување примата у производњи аутомобила малих димензија у Европи” а „ланча” је марка која ће највише осетити алијансу са „Крајслером”.

У 2013. години на сцену ће наступити нови модел „градски ауто” док ће се истовремено марке „крома”, „мултипла” и „улисе” модернизовати. За најпопуларнију марку торинске куће, „алфа ромео” предвиђено је седам нових и две промене већ постојећих модела.

Нови петогодишњи план представља други велики тест за одговорног директора куће „Фијат”. И овога пута Маркјоне одлучно рескира, постављајући на први поглед недостижне циљеве, који су 2004. ипак спасли торинску кућу од банкрота.

Не ради се ипак о јединој новини која је ставила торинску кућу у центар медијске пажње широм света. Оставка досадашњег председника италијанског гиганта Луке Кордера ди Монтецемола само дан пре „Дана инвеститора” била је потпуно неочекивана. Његово место преузео је унук „Адвоката” (како га од миља називају у Италији) Ђанија Ањелија, Џон Елкан, до сада најмлађи менаџер у историји куће „Фијат”.

Изненадну промену, образложену Монтецемоловом вољом да се у потпуности посвети „Ферарију” (чији је председник) медији и јавно мњење у Италији тумаче као додатно освежење за торинску кућу, али и могућност за Монтецемола да се опроба и у политици.

Та 2014. представља рок за остварење Маркјонеовог „италијанског сна”. Заједно са америчким партнером „Фијат” би до тада заиста требало да достигне производњу од шест милиона аутомобила годишње (од којих би три милиона аутомобила и 800.000 комерцијалних возила и џипова реализовао „Фијат”, док би „Крајслер” требало да произведе 2,2 милиона аутомобила).

Број је позамашан. Ипак, ради се о граници производње неопходној за опстанак на светском тржишту које се економском кризом „вратило у средњи век”, поручује Маркјоне.

Марина Лаловић