Уметност у времену глобализације

Издавачка кућа "Клио" из Београда управо је представљањем трећег тома заокружила капитални пројекат, објављивање књиге италијанских ликовних критичара и ликовних историчара Ђулија Карла Аргана и Акиле Бонита Оливе "Модерна уметност 1770-1970-2000". Сва три тома превела је са италијанског Милена Марјановић, преводилац, историчар уметности и новинар, којој је издавач учинио и посебну част, објављујући уз превод и сепарат на више страница у којем поред основних информација о издању стоји и цела "Одисеја" преводиоца, односно прича како је најзад дошло до остварења овог подухвата.

За Зорана Хамовића, директора "Клија", оваква капитална дела све су ређе пред нашом читалачком публиком, али се "Клио" ипак упустио у ову издавачку авантуру, сматрајући да је у питању дело које је једноставно неопходно и стручњацима али и свима који желе да упознају и схвате модерну уметност. Историчар уметности Јерко Денегри подвукао је да је књига (у оригиналу у једном тому) "Модерна уметност 1770-1970-2000" Ђулија Карла Аргана и Акиле Бонита Оливе капитална за жанр којем припада. Арган је, заправо, своје дело завршио са 1970. годином, да би на наговор издавача да се временски преглед модерне уметности продужи, предложио да то учини његов колега Акиле Бонита Оливе, са којим се иначе, додао је Денегри, разилазио често у виђењу модерне уметности.

Наиме, Арган (што се види и из књиге која је сада преведена) сасвим другачије поима уметност, објаснио је Денегри: на европско-хуманистичко-просветитељској идеји, док Бонита Олива, иначе творац појма трансавангарде, сматра да у модерној уметности више не постоје правци већ она, после постмодерне, настаје у фрагментима једне мултикултуралне атмосфере, и сасвим у складу са хаотичним светом у којем постоји.

Иако различитих уверења када је у питању модерна уметност, Арган и Олива су се нашли на заједничком задатку: да модерну уметност чији је почетак Арган храбро одредио у другу половину 18. века (1770. годину) приближе јединственим стилом савременом читаоцу. Тако су створили, како је јуче објаснила и Милена Марјановић, не историју модерне уметности нити теорију модерне уметности већ уџбеник о томе како треба посматрати модерну уметност. Први део сваког тома посвећен је друштвеним условима у којима је уметничко дело настало, док је други део, са заиста сјајним илустрацијама, анализа уметничких дела. Милена Марјановић је јуче рекла да је иницијативу за овај превод дао њен професор Лазар Трифуновић, да је превод настајао и у директном договору са Арганом а да је, после Трифуновићеве смрти драгоцену помоћ имала у Јерку Денегрију који је јуче истакао да је "Модерна уметност 1770-1970-2000" Ђулија Карла Аргана и Акиле Бонита Оливе у овом часу, на српском језику, можда једини превод који читаоцу може да пружи увид у савремену уметност, односно уметност у времену глобализације, и уметност која се бори да опстане "мекдоналдс менталитету" упркос.

Акиле Бонита Олива долази у Београд 16. септембра, када ће књига бити посебно и свечано представљена у новоотвореном Италијанском културном центру.