Umetnost u vremenu globalizacije

Izdavačka kuća "Klio" iz Beograda upravo je predstavljanjem trećeg toma zaokružila kapitalni projekat, objavljivanje knjige italijanskih likovnih kritičara i likovnih istoričara Đulija Karla Argana i Akile Bonita Olive "Moderna umetnost 1770-1970-2000". Sva tri toma prevela je sa italijanskog Milena Marjanović, prevodilac, istoričar umetnosti i novinar, kojoj je izdavač učinio i posebnu čast, objavljujući uz prevod i separat na više stranica u kojem pored osnovnih informacija o izdanju stoji i cela "Odiseja" prevodioca, odnosno priča kako je najzad došlo do ostvarenja ovog poduhvata.

Za Zorana Hamovića, direktora "Klija", ovakva kapitalna dela sve su ređe pred našom čitalačkom publikom, ali se "Klio" ipak upustio u ovu izdavačku avanturu, smatrajući da je u pitanju delo koje je jednostavno neophodno i stručnjacima ali i svima koji žele da upoznaju i shvate modernu umetnost. Istoričar umetnosti Jerko Denegri podvukao je da je knjiga (u originalu u jednom tomu) "Moderna umetnost 1770-1970-2000" Đulija Karla Argana i Akile Bonita Olive kapitalna za žanr kojem pripada. Argan je, zapravo, svoje delo završio sa 1970. godinom, da bi na nagovor izdavača da se vremenski pregled moderne umetnosti produži, predložio da to učini njegov kolega Akile Bonita Olive, sa kojim se inače, dodao je Denegri, razilazio često u viđenju moderne umetnosti.

Naime, Argan (što se vidi i iz knjige koja je sada prevedena) sasvim drugačije poima umetnost, objasnio je Denegri: na evropsko-humanističko-prosvetiteljskoj ideji, dok Bonita Oliva, inače tvorac pojma transavangarde, smatra da u modernoj umetnosti više ne postoje pravci već ona, posle postmoderne, nastaje u fragmentima jedne multikulturalne atmosfere, i sasvim u skladu sa haotičnim svetom u kojem postoji.

Iako različitih uverenja kada je u pitanju moderna umetnost, Argan i Oliva su se našli na zajedničkom zadatku: da modernu umetnost čiji je početak Argan hrabro odredio u drugu polovinu 18. veka (1770. godinu) približe jedinstvenim stilom savremenom čitaocu. Tako su stvorili, kako je juče objasnila i Milena Marjanović, ne istoriju moderne umetnosti niti teoriju moderne umetnosti već udžbenik o tome kako treba posmatrati modernu umetnost. Prvi deo svakog toma posvećen je društvenim uslovima u kojima je umetničko delo nastalo, dok je drugi deo, sa zaista sjajnim ilustracijama, analiza umetničkih dela. Milena Marjanović je juče rekla da je inicijativu za ovaj prevod dao njen profesor Lazar Trifunović, da je prevod nastajao i u direktnom dogovoru sa Arganom a da je, posle Trifunovićeve smrti dragocenu pomoć imala u Jerku Denegriju koji je juče istakao da je "Moderna umetnost 1770-1970-2000" Đulija Karla Argana i Akile Bonita Olive u ovom času, na srpskom jeziku, možda jedini prevod koji čitaocu može da pruži uvid u savremenu umetnost, odnosno umetnost u vremenu globalizacije, i umetnost koja se bori da opstane "mekdonalds mentalitetu" uprkos.

Akile Bonita Oliva dolazi u Beograd 16. septembra, kada će knjiga biti posebno i svečano predstavljena u novootvorenom Italijanskom kulturnom centru.