Нуклеарно надвлачење у Њујорку

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 4. маја – Једномесечна конференција УН посвећена јачању режима „неширења” нуклеарног оружја (скуп који се иначе одржава редовно, сваких пет година), почела је јуче у Њујорку са очекиваним вербалним сударима између делегација западних земаља и Ирана око нуклеарних планова Техерана. Није, такође, изненађење, што се истим поводом у фокусу нашао још један важан играч из запаљивог блискоисточног региона – Израел.

Главна звезда за говорницом привременог здања УН (док се главно реновира) био је ирански председник Ахмединажад, не само зато што је једини шеф државе на скупу на коме 189 земаља учесница представљају углавом министри иностраних послова. Он је одржао један од својих уобичајено ватрених говора – што није била музика за уши представника САД, Британије, Француске, Канаде, Холандије, Новог Зеланда, Мађарске и још неких, који су у знак протеста напустили дворану.

Ахмединажад у својој беседи наравно није открио главну техеранску тајну – шта је крајњи циљ рапидне експанзије иранских нуклеарних постројења – али је био недвосмислен у осуди нуклеарног оружја као таквог. Поседовање атомских бомби, по њему, „није извор националног поноса, то је нешто ружно и срамотно”.

Нико од учесника иначе није у Њујорк дошао са очекивањима да ће се нешто велико променити у режиму који је 1970. створио „Уговор о нуклеарном неширењу” (НПТ). Усвојен у ери оштрих хладноратовских подела, он је предвидео да се земље које у то време нису биле поседнице нуклеарног оружја уздржавају од његовог прибављања, док се пет „легитимних” поседница атомских бомби, чланица Савета безбедности (САД, Француска, Велика Британија, Кина и тадашњи СССР) не баш конкретно обавезало да чине „уверљиве” кораке да се реше својих арсенала.

Од тада је много воде протекло Источном реком где је седиште УН, а нуклеарне реалности су се промениле и закомпликовале. НПТ није спречио да Индија и Пакистан на неки начин „легализују” своју регионалну трку у атомском наоружавању, неку врсту „нуклеарне направе” испробала је Северна Кореја, а Запад оптужује Иран да потајно прави своју бомбу и због тога му прети оштрим санкцијама.

Али на конференцији је јуче прст не баш неочекивано усмерен и ка Израелу, чија је званична политика „нуклеарна двосмисленост” – став да „може бити” да има нуклеарно оружје, али „не мора да значи”. Другим речима, јеврејска држава нити пориче нити потврђује да поседује, како се процењује, око 200 атомских бојевих глава.

На то је јуче подсетио Египат, као неформални предводник блока несврстаних земаља, који је вратио у живот стару идеју да се на Блиском истоку успостави зона без нуклеарног оружја, што подржава и Иран. Каиро је тако практично постао савезник Техерана у ставу да се за исту ствар не може оптуживати Иран, који је потписник НПТ-а и нема (још) бомбу, а жмурити пред Израелом који поседује атомско оружје, а уз то није приступио НПТ-у.

Што се тиче општег расположења учесника, већински блок, у коме су и неке важне земље попут Кине, Бразила и Турске, сматра да Иран треба да одустане од планова за нуклеарно оружје, али наглашава да је начин да се проблем реши „дијалог”.

Процењује се да максимум конференције може да буде нека врста „широког консензуса” у завршном документу о томе да треба спречити ширење нуклеарне технологије и појачати механизме међународног надзора и контроле, кроз Међународну агенцију за атомску енергију, на начин што би се поменуле неке конкретне мере на којима би се онда радило следећих месеци – и година.

----------------------------------------------

САД: 5.113 атомских бомби

Вашингтон – Америка је први пут скинула вео са своје највеће државне тајне: колико тачно има атомских бомби. Као знак добре воље, непосредно уочи конференције у Њујорку званично је обелодањено да поседује 5.113 нуклеарних бојевих глава, што је за 84 одсто мање од 31.255 колико их је поседовала 1967. године.

Величина америчког арсенала је иначе грубо процењивана већ годинама, а обелодањена бројка не разврстава оружје које је у приправности, оно које је у складиштима и „неактивне” атомске главе. Такође, изнета бројка не укључује „пензионисане”, али још недемонтиране атомске бомбе.

М. Мишић