Тачка на „случај Артемије”

Српска православна црква је први пут после 47 година поново разрешила дужности једног епархијског архијереја. Епископу Дионисију (Миливојевићу) је 1963. године пресудио Велики црквени суд, а владика Артемије (Радосављевић) је разрешен управљања Епархијом рашко-призренском и пензионисан убедљивом већином тајним гласањем на Светом архијерејском сабору.

Гласине које су се шириле да је епископат подељен и у пат позицији око одговорности владике Артемија за стање СПЦ на Косову и Метохији и да ће доношење коначне одлуке бити одложено за јесен показале су се као неосноване. Сабор којим председава нови патријарх Иринеј је, ипак, показао одлучност да стави тачку на овај случај који већ пет година озбиљно потреса српску цркву.

Сигурно да има оних, не само међу владикама, којима овакав саборски исход није по вољи. Једни сматрају да је смена урађена по нечијем диктату са стране, други замерају да није у потпуности испоштована процедура приликом утврђивања канонске одговорности. Али, све те примедбе падају у воду после тајног гласања. Од 36 владика у сабору који имају право гласа њих 21 је прихватило наводе оптужнице Светог синода и гласало за Артемијево разрешење. Владике на челу са новим патријархом су се показале јединственије него што се мислило.

Иако није познат садржај 30 страна дуге оптужнице коју је Синод саставио против Артемија, чињеница је да је сада већ бивши епископ рашко-призренски од доношења Меморандума о обнови светиња на КиМ 2005. године избегавао да спроводи одлуке сабора СПЦ. Последњих година Артемије је покушавао да ојача своју позицију тако што је у јавности градио имиџ јединог истинског борца за Космет. У СПЦ су му то замерали, као и све чешће мешање у политику давањем изјава које нису спојиве са достојанством епископа. Зато је било и раније основа да се поведе канонски поступак против Артемија. Али, ванредне прилике у СПЦ због болести блаженопочившег патријарха Павла то нису омогућавале.

У међувремену је почело да се одмотава клупко финансијских малверзација око проневере 350.000 евра намењених реконструкцији манастира на КиМ. Да ли је и Артемије у све то умешан знаће се када се оконча судски процес. За сада се истрага води против његовог личног секретара Симона (Виловског), ухапшеног у Грчкој, и против Предрага Суботичког, власника грађевинског предузећа „Раде Неимар” који се такође налази у притвору.

Десетак дана пошто је по одлуци Синода 14. фебруара суспендован, владика Артемије је у Грачаници изјавио да прихвата овакву одлуку иако се са њом не слаже. Артемије је тада јасно поручио да му је најважније очување јединства СПЦ и да није спреман да цепа „хитон светосавске цркве”. Тек завршени пролетњи сабор је показао да од призиваног раскола – нема ништа.

Да би црквени врх умирио вернике али и ускомешано монаштво на КиМ било би добро да се поново чује Артемијев глас. Да ли прихвата одлуку сабора, без обзира да ли се са њом и слаже.