Нове електране после 2016. године

Нових електрана у Србији неће бити пре 2016. године. То је скоро десет година касније него што су нова енергетска постројења требало да буду на мрежи. Њихов недостатак за годину-две озбиљно ће угрозити редовно снабдевање електричном енергијом у републици. Због тога ће ЕПС бити принуђен да увози струју по економској цени, што ће највероватније додатно испразнити новчанике грађана.

Најављена као једна од највећих инвестиција у следећих неколико година, вредна између 1,6 и две милијарде евра, градња два блока „Колубаре Б” и трећег блока у Термоелектрани „Никола Тесла Б”, која ће упослити српску привреду и више десетина хиљада радника, још није почела. У најбољем случају на јесен ће се знати ко ће добити посао, а радови би могли да почну тек следеће године.

Највећи кривац зашто се касни у изградњи електрана су политичари. Влада Војислава Коштунице спремљене тендере држала је у фиоци годину и по дана. Спекулише се да је против ових инвестиција био Владимир Ђорђевић, тадашњи директор ЕПС-а.

Данас би већ требало да се знају детаљи обавезујуће понуде енергетских компанија које су заинтересоване за „Колубару” и „Обреновац 3”, али се то још није догодило, јер конкурс није прецизно дефинисан. Оба пројекта оптерећена су разним проблемима и сукобљеним интересима, које држава није успела да реши у протеклих 20 година.

Највећи проблем је концесија за коришћење угља, јер држава нема јасно дефинисан став по том питању. У Србији надлежни имају нереална и бесмислена очекивања да ће привући инвеститора који ће улагати милијарду евра у изградњу нове електране, а да ће држава контролисати сировину-енергент. У земљама у окружењу држава дозвољава инвеститору да на одређено време експлоатише угаљ и контролише цену угља па онда може да прави јасну пројекцију исплативости пројекта.

Осим домаћих недоумица, потенцијалним инвеститорима смета и велика светска економска криза. На почетку процедуре у марту 2009. године 26 компанија је хтело да гради „Колубару Б”, а 27 – ТЕНТ Б3 (14 и једну и другу). После одустајања ЧЕЗ-а да инвестира у овај део Европе и да своје планове усмери у изградњу нуклеарних електрана у Словачкој, у конкуренцији за градњу „Колубаре Б” остао је само италијански „Едисон”. А код ТЕНТ-а, Италијанима прави „друштво” немачки RWЕ. Занимљиво да је са обе компаније ЕПС потписао уговор за различите пројекте који су биле предмет великих и бројних критика.

Зорана Михајловић –Милановић, енергетски стручњак, каже да ће наша земља због кашњења у изградњи електрана морати да увози много више струје. Она тврди да је веома лоша одлука што ће Србија дочекати 2012. годину без нових енергетских постројења и велико је питање шта ћемо тада да радимо.

– Последица је да ћемо увозити много више струје него што смо планирали. Не знам зашто су код нас стајала документа у фиоци неког министра или директора ЕПС-а или зашто се не реализују већ усвојене стратегије. Чим нема јасних и прецизних правила време се губи. За мене уопште није важно ко ће да гради електране, већ да радови коначно почну – истиче Зорана Михајловић –Милановић.
Процене ЕПС-а и страних консултанта показују да се до 2018. године очекује раст потрошње струје до 3,2 одсто, неке друге прогнозе говоре о расту од осам одсто до 2012.

Овај мањак „виђен” је и у Стратегији развоја енергетике до 2015. године, у којој се наводи да је потребна нова термоелектрана на лигнит с производњом од најмање 4,8 милијарди киловатсати, „како би се без значајног увоза обезбедила сигурност и редовност снабдевања”.

Ова електрана, према Стратегији, требало је да проради до 2012. године. Али, очигледно је да се то неће десити.

Дејан Спаловић