ПОСЛЕ САДАМА САДАМ

Пре много година, у време ирачко-иранског рата, био сам у ирачком градићу Халабче где је војска Садама Хусеина бојним отровом иперитом побила неколико хиљада Курда. Примитиван бојни отров и потресни призори умрлих људи надутих стомака који су покушавали да дођу до ваздуха. Затим су Ирачани бојне отрове користили и против Иранаца. Војне сателитске снимке у том рату давали су им Американци, оружје, резервне делове и обуку за пилоте Ирачани су добијали од Француза, Немаца, Британаца, Бразилијанаца, Руса, Југословена...

Тих је година Доналд Рамсфелд, касније амерички министар одбране, долазио у Багдад и разговарао са Садамом Хусеином, јер су тада Ирачани били амерички савезници против ајаталаха Хомеинија у Ирану.

И после 1991, када је Садам поражен у првом заливском рату и када су му наметнуте економске санкције, скоро две трећине извоза ирачке нафте, кроз програм "нафта за храну", посредно су куповале америчке компаније. Фирма "Хусеин и синови" згрнула је милијарде долара кроз трговину са Западом, а да је Садам могао да позове своје сведоке то би на суђењу били амерички председници, од Џимија Картера и Била Клинтона, до Буша старијег, па европски политичари, од Маргарет Тачер, до Тонија Блера, краљ Хусеин, принц Фахд и цела свита министара, банкара и пословних људи који су сви одлично профитирали у Садамовим ратовима. Наравно, функција не штити пред законом, то је одлучено још у Нирнбергу, али је ипак призор Садамовог вешања био врло мучан, конопац и омча дебљине довољне да се уз обалу привеже и амерички носач авиона.

Американци сада покушавају да се дистанцирају од самог чина егзекуције, али цео свет зна да је Вашингтон организовао и платио суђење, да је Владајући савет Ирака којег су именовале САД, дакле тај је савет изабрао судије које су судиле Садаму. Американци су изабрали и зграду где је било суђење, једини новинари који су могли да присуствују саслушању били су амерички, у судници нису били присутни адвокати одбране, а све је то заједно личило на преки суд. Вашингтон је инсистирао да правда брзо делује, али ово је испало као у вестерну, фарса од суђења и брзо погубљење на вешалима.

"Садам Хусеин је ратни злочинац и заслужује да буде погубљен 20 пута дневно", рекао је прошле године Џалал Талабани, Садамов наследник на месту председника Ирака. Притисак на суд, или правда победника? Јер, ништа није значајније за поштено суђење од бриге суда да обезбеди да оптужени, ма колики монструм био, има све шансе да се брани на најбољи могући начин, иако Садам својим жртвама такву шансу није пружио. За употребу бојних отрова против цивила, Курда, живом Садаму није стигло да се суди, што је јасно ако се зна ко му је то својевремено и толерисао. Јер, они који контролишу садашњост, контролишу и прошлост.