Најбољи у овом веку

Производња угља у Србији, без Космета, уз електропривреду, представља једину привредну делатност у којој је забележен раст производње у овом, тек започетом 21 веку. Производња угља лане је била већа 12 одсто него 2001, а постигнути резултати су утолико вреднији јер се процес производње одвија у веома сложеним технолошким и општим условима, уз зараде које су далеко мање од уложеног рада.

У протеклих шест деценија, од 1945. до 2005. године, рудари Србије произвели су 1,2 милијарде тона свих врста угља. Површинском експлоатацијом од 1961. до 2005. добијена је 1,1 милијарда тона и то из "Колубаре" 67,26 одсто, из "Косова" 20,58 и из "Костолца" 12,16 процената. У истом периоду су рудници са јамском експлоатацијом дали 73.158.910 тона, што чини свега 6,22 одсто од укупне производње угља у Србији. Највећи произвођач угља из подземне експлоатације је "Рембас" у коме је од 1853. до 2005. произведено 32.645.060 тона угља, наводи за наш лист Бранко Инић, који се већ годинама бави историјом рударства и топионичарства у Србији.

– Рудари РТБ Бор ископали су од 1902. до октобра 1944. године 12.665.324 тоне руде бакра која је садржала 708.744 тона метала бакра. Квалитет, односно садржај, метала у руди био је веома висок – 5,60 одсто. Од 1945. до 2005. овај некада савремени европски комбинат произвео је 678.589.246 тона руде бакра која је садржала 4.420.943 тона метала бакра. Његова металуршка производња од 1902. до 2005. године, без бакра из секундарних сировина и из увоза 2005. године, достигла је 5.718.401 тону. У томе бакар добијен из сопствених сировина износи 4.060.840 тона или 71,01 одсто. На основу извештаја банке Мирабо у Паризу, производња злата добијена из борског бакра од 1902. до октобра 1944. износила је 29.418,509, а сребра 88.024,230 килограма. Бруто вредност борског бакра, сребра и злата у том периоду, израчуната на бази данашњих светских берзанских цена обојених и племенитих метала, износи 5,274 милијарде, од чега на сребро отпада 606,845 милиона долара. Од 1945. до 2000. РТБ Бор остварио је бруто вредност злата 3,361 милијарду и сребра 416,944 милиона долара – наводи Инић.

Наравно, додаје, завређују пажњу и резултати остварени у Трепчи, другом по величини рударско-металуршком комбинату. Укупна бруто вредност рафинисаног олова, цинка, рафинисаног сребра и злата у периоду од 1928. до 1998. године достигла је 11,428 милијарди долара. Од тога из сопствених сировина 10,397 милијарди долара. На другој страни, укупна бруто вредност сребра и злата износи 1,641 милијарду долара.

– Ове бројке недвосмислено показују какав су економски значај имала ова два рударско-металуршко-хемијска комбината за привреду и општи препород Србије. Нажалост, они то данас нису и тешко је рећи да ли ће, и када, достићи своју некадашњу славу. Подсетимо се да је комбинат Трепча престао да ради 2000. године. Значај који је имао РТБ  Бор показују и само неки основни подаци. Примера ради, у рекордној 1988. години укупна производња катодног бакра од 180.241 тоне вредела је 1,395 милијарди долара рачунато по данашњим светским берзанским ценама обојених метала. Производња злата од 6.567 килограма забележена је 1990. године. Ова количина потиче из рудника "Мајданпек". Данас се производња бакра свела на неколико хиљада тона, а злата на неколико стотина килограма – наводи наш саговорник.

-----------------------------------------------------------

Сећање на Хусинску буну

Од 1854. до 1945. године рудари у Србији су као свог заштитника славили светог Прокопија – 21. јула. После Другог светског рата за Дан рудара Србије узет је 6. август, у знак сећања на Хусинску буну – штрајк и оружани сукоб између жандарма и рудара Рудника угља "Крека".