Струја од угља са дна Дунава

Панчево – Једна новинска вест, објављена у „Политици“ почетком ове недеље, опет је у Ковину покренула једну помало заборављену причу. Вест каже да је актуелизован пројекат „Нови Ковин“ који подразумева изградњу новог рудника угља и термоелектране снаге 600 мегавата. Потписан је споразум о изради студије о утицају угљенокопа и термоелектране на животну средину.

Славко Бранковић, председник општине Ковин, каже да прича није нова. Одборници Ковина изјашњавали су се, каже председник, 2004. и 2005. више пута против предлога да почне експлоатација угља на површинском копу крај Ковина, а нарочито су били против термоелектране. Страховали су за Делиблатску пешчару која је делом у ковинском атару, а делом и због потенцијалног угрожавања изворишта питке воде у региону Гај–Дубовац. Тада им је из Новог Сада поручено, вели председник ковинске општине, да се од копа и термоелектране одустало, а да ће се уложити у водоснабдевање, можда чак у регионални водовод који би ишао све до Зрењанина, који кубури са питком водом.

– Ми, у начелу, немамо ништа против вађења угља из Дунава, какав је данас, али смо против површинског копа, јер би он угрозио села Мало Баваниште, Бели Брег, а можда и Гај. Не верујем да би селидба насеља била прихватљива ни за инвеститора. О термоелектрани не можемо сада да се изјашњавамо, док не видимо елаборат о заштити животне средине. У целој ствари ипак је чудно да су ми у менаџменту ЕПС-а рекли да они ништа не знају о активирању старе идеје о изградњи термоелектране крај Ковина – каже за „Политику“ Славко Бранковић.

Захваљујући фирми „Оренштајн и Копел“, која је прва у свету направила „багер“ за подводно вађење угља, експлоатација лигнита са дна Дунава почела је, крај Ковина, 1992. године. Првобитно је планирано да из реке, по 600 тона лигнита на сат, вади чак пет „багера“, али се на крају остало само на једном. Бугарска фирма „Корником“ купила је рудник 2007. године и, како каже инжењер Васил Качаров, председник управног одбора Рудника, кренуло је набоље. Лане су продали 267.000 тона лигнита са дна Дунава. Пословали би и боље да немају проблема са одржавањем уникатног багера.

Према његовом мишљењу, опасности по животну средину од новог копа и термоелектране нема. Стручњаци његове фирме и Извршно веће Војводине сложили су се да се не отвара површински коп, већ ће се угаљ и даље копати из воде, а термоелектрана ће бити потпуно безбедна. Сада се онаква каква би требало да буде ковинска гради у Шоштању, у Словенији. Качаров каже да људи, када се спомену термоелектране, имају на уму наша постројења, грађена пре више десетина година. Он тврди да савремене термоелектране не само да не расипају пепео, већ га чине погодним за употребу у друге сврхе, а ако се депонује, он је у чврстом стању. Председник управног одбора Рудника Ковин каже да би отварање новог копа и изградња термоелектране снаге 600 мегавата коштали око 1,3 милијарде евра, а да би, поред његове компаније, суфинансијери били Покрајина и још једна приватна фирма.

„Политици“ се јавио и Зоран Обрадиновић, инжењер геологије из Београда, који у потпуности потврђује нове процене о залихама угља крај Ковина од 276 милиона тона. Он каже да је са колегом Чедомиром Лончаревићем, који је такође радио у Геолошком заводу, открио то налазиште. Истраживања су, истиче Обрадиновић, започета 1976. године, а два инжењера су потписала свој налаз 1979. године. Није све прошло без спорења од стране политичара и струке. Драго му је да је њихов налаз новим истраживањима потврђен.

Миодраг Шашић