Ваљевци против опасног складишта у центру града

Ваљево – Житељи града на Колубари, после неколико недеља стрепње да ће њихов град постати сметлиште опасног отпадног материјала из целе Србије, коначно су одахнули.

Градска управа Ваљева у повратној информацији упућеној на адресу Министарства заштите животне средине и просторног планирања изјаснила се против тога да словеначка фирма „Кемис” добије дозволу да у кругу овдашње фабрике расхладних уређаја „Горење” отвори складиште за више врста опасног отпада.

Један од кључних разлога за противљење овом пројекту јесте што би се складиште налазило у непосредној близини највеће градске четврти „Насеља ослободиоци Ваљева” и свега на неколико десетина корака од Средње пољопривредне школе са интернатом и школском економијом.

Иначе, у захтеву надлежном Министарству за заштиту животне средине и просторног планирања, фирма „Кемис” која је у стопостотном власништву „Горења” из Велења, тражила је дозволу за годишње сакупљање око 2.000 тона опасног отпада. Како је наведено, међу тим отпадом били би: органски и халогени растварачи, отпадне боје и лакови, компоненте и флуоросцентне цеви које садрже живу, антифриз и оловне батерије и истрошени акумулатори, отпадна моторна уља као и цитоксични и цитостатички лекови...

Против складишта отпада, а на захтев Градске управе, изјаснили су се урбанисти Ваљева, МЗ насеље „Ослободиоци Ваљева”, Удружење потрошача, Противпожарно одељење Полицијске управе, и ЈКП „Видрак” док се Здравствени центар прогласио ненадлежним а Завод за јавно здравље и Завод за заштиту природе локалним властима нису доставили мишљење. Међутим, и поред тога већина релевантних установа и организација рекла је „не”.

– То складиште отпада на предвиђеној локацији за нас није прихватљиво. Одлагање треба да буде организовано на строго контролисан начин и да буде ван стамбених зона и града, односно на местима која су адекватна за ту намену. Ми нисмо против отварања складишта опасног отпада, јер сви отпади које је словеначка фирма навела постоје у Ваљеву, и став је локалне управе да се по том питању мора тражити решење. Међутим, категорично смо против тога да се опасни отпад складишти у близини стамбених насеља, обданишта и школа – рекао је Александар Ранковић, члан Градског већа Ваљева.

Управа словеначког „Горења” раније је саопштила да би складиште отпада било у кругу њихове фабрике расхладних уређаја као и да би се истовремено складиштило само 50 тона отпада. Станица, како је названа затворена депонија, служила би као прелазни центар за опасни отпад до његове припреме за одвожење на прераду у неку од земаља ЕУ. Посебно је наглашено да би се сакупљање, превоз и складиштење опасног отпада са простора Србије одвијали у складу са законом и највишим стандардима предвиђеним за заштиту животне средине. Коначну одлуку о томе чији аргументи су јачи донеће Министарство за заштиту животне средине и просторног планирања. Међутим, без обзира на исход, ова у први мах невесела прича отворила је једно изузетно значајно питање сигурног збрињавања опасног отпада. По процени словеначког „Кемиса”, годишње на подручју Србије таквих опасних материјала, што разбацаних што импровизовано склоњених, има у количинама између 300 и 400 хиљада тона.

Б. Нововић