Камповање на српски начин

На сајтовима светских камперских организација, постоји податак, да свака трећа породица у Америци а чак, свака друга у западној Европи одлази бар једном недељно у природу и током летње сезоне спава макар једну ноћ под шаторима или у приколици. Колико нас још задовољавају уобичајени одмори, организовани, мирни ?

Иако смо сви ми, можда, жељни управо таквог одмора, где нема неизвесности, у свету људи уморни од пакет аранжмана, желе нешто друго, ново, узбудљиво, а за већину је то – камповање.

Пале логорске ватре, постављају шаторе, заустављају се на најнеприступачнијим местима, које нама, конвенционалним туристима, само пролете као слика кроз прозор воза, аутобуса или кола а они се купају, пеку роштиљ и буде уз тишину или „буку” природе.

Кампинг сезона у области Медитерана, Блиског истока, Аустралије у јужним деловима Северне и Средње Америке траје читаве године али код нас свега шест месеци.

Од некада развијене мреже више од сто сталних и пролазних ауто–кампова у нас, поред великих европских магистралних праваца, па на планинама и језерима оперативно је 17 са једном или две звездице које функционишу као камперски клубови и издржавају се од чланарине и пролазних али све више и сталних гостију. Ове године ће бити додати камп у Перућцу, на Шаргану и још два на Дунаву.

Владимир Ђумић председник Кампинг асоцијацију Србије (КАС) каже да је њихова мисија развој кампинг потенцијала Србије и да домаћим али страним туристима који трагају за добрим камп смештајем представи наше капацитете:

 –Ту смо због људи који трагају за смештајем у природи, далеко од урбаног живота, индустријског туризма, чартер летова, у брзе хотелске хране али и због оних који у пролазу желе да упознају нашу земљу. Тврди да је кампинг туризам свуда у свету и даље у успону јер не препознаје кризу. Ове године ће каравани познатих светских кампинг организатори путовања из Холандије, Белгије, Француске пропутовати кроз нашу земљу. У Србији ће боравити петнаестак дана и биће смештени у Земуну, Голупцу и Витасима на Шаргану што би требало да постане и традиција. Приоритет је и пројекат постављања првог еко кампа у срцу природе на Фрушкој гори.

– Желимо да никада више на 300 упита странаца дневно за локацију кампа између Београда и Ниша одговарамо да га немамо, – категоричан је наш саговорник.

Развој овог вида услуга могао би бити и шанса многима који имају земљиште уз велике путне правце ка Блиском истоку, малој Азији, или јужној Европи да направе камп који ће им доносити приходе: КАС нуди сву могућу помоћ у консалтингу и прављењу комплетних планова организације једног пролазног ауто кампа средње величине на 20 ари земљишта.

– Предности које имамо – чиста и нетакнута природа, планине, реке и језера неупоредиве су и управо то кампери широм света непрестано покушавају да пронађу, а надамо се да ћемо им то и понудити. Француска има 2.800 кампова и светска је сила али су они и највећи путници поред Холанђана, Немаца, Чеха и Мађара. Сигурно је да можемо и ми до дела тог богатог камперског колача, – рекао на крају Ђумић.

Иштван Декањ