Влада прави рупу, не нуди закрпу

Када чланови српског преговарачког тима ових дана од Међународног монетарног фонда затраже одмрзавање плата у јавном сектору до краја године, једно од питања које ће им поставити гости из Вашингтона биће да ли могу да гарантују да евентуално повећање плата и пензија неће додатно продубити јаз у државној каси. Јер, према рачуници Алберта Јегера, шефа мисије, раст зарада за само један одсто повећава минус у буџету за чак седам милијадри динара. Економски стручњаци се питају коју рачуницу ће чланови нашег преговарачког тима спустити на сто како би вашингтонске преговараче убедили да је њихов захтев оправдан.

Оно што је познато јесте да је српска државна каса преговараче из ММФ-а дочекала са априлским приходима који су мањи од мартовских, док су расходи били већи. Од почетка године, минус у државној каси нарастао је до 34,2 милијарде динара. Иначе, Законом о буџету за 2010. годину планиран је дефицит од 107 милијарди динара, а то значи да априлски минус не прелази планиране оквире.

– То, међутим, значи и да није направљена резерва из које би могло да се финансира евентуално повећање зарада – објашњава Милојко Арсић, саветник премијера Мирка Цветковића.

Са друге стране, оно што може да помрси рачуницу је најављена пореска реформа, јер уколико би се зараде растеретиле, то би опет значило мањак прилива у буџет. Према неким прорачунима, на име смањења пореза на плате са 12 на 10 одсто буџет ни био краћи 25 милијарди динара. Министарка финансија предвидела је да се тај јаз надомести оптерећењем потрошње, али, бар засад не постоји политичка воља за повећањем ПДВ-а.

– Пореска реформа мора бити прихваћена у целости да би се применила. Она у најмању руку мора да буде приходно неутрална, уколико није, онда не може ни да се спроводи – објашњава Арсић.

На питање како ће влада покрити јаз који се ствара евентуалним повећањем зарада у току ове године, Стојан Стаменковић, уредник билтена „Макроекономске анализе и трендови” одговара:

„Ја не знам. Једно од решења је и повећање ПДВ-а”. Стаменковић је додао да одмрзавање плата још у овој години није паметно решење.

На који начин ће влада онда закрпити рупу, питали смо једног од учесника преговора.

– Не знам. Министар Млађан Динкић је преузео на себе обавезу да убеди преговараче из ММФ-а – одговорио је наш саговорник.

У Министарству економије истичу како то није тачно и како је то јединствени став владе као тима, а о детаљима рачунице којом ће поткрепити оправданост раста зарада не могу да говоре.

Павле Петровић, професор Економског факултета, истиче да ће влада и без одмрзавања зарада у овој години једва успети да одржи планирани дефицит буџета од четири одсто бруто домаћег производа.

– Приходи буџета, по основу ПДВ-а, акциза и наплате царина ће се смањивати и бојим се да ће бити мањи од очекиваних. Са друге стране, опоравак привреде није тако снажан као што смо очекивали. Индустријска производња, кад се искључи сезонски фактор, бележи пад, потрошња је мања. Кад се све то узме у обзир онда не видим на основу чега ће влада предложити повећање плата – истиче Петровић.

Мисија Међународног монетарног фонда коју ће предводити Алберт Јегер, боравиће у Београду до 26. маја.

У Народној банци Србије очекују да ће на предстојећим разговорима бити размотрена најновија фискална, монетарна и макроекономска кретања, с посебним освртом на питања која се односе на индексацију пензија и усвајање регултиве о фискалној одговорности. Званични разговори отпочеће пленарним састанком у Народној банци Србије 17. маја 2010. године.

А. Николић