Биолошки рат против наркомана

Деветоро Британаца је умрло, а деветнаесторо се последњих месеци заразило антраксом док је у Немачкој регистрован један умрли. Здравствене власти у европским земљама издале су упозорење свим зависницима од наркотика да се на црном тржишту налазе наркотици контаминирани бацилом антракса који је 2001. године употребљаван као биолошко оружје у теерористичким нападима у САД.Шкотски епидемиолог Колин Ремзи апеловао је у саопштењу на све кориснике дроге да одмах престану да употребљавају хероин и да ступе у контакт с локалним службама за борбу против зависности, а у Берлину су недавно здравствене власти изнеле сумњу да Европон кружи хероин са спорама антракса.

Србија је важна транзитна земља на путу хероина који из Авганистана води у западну Европу. Да ли је хероин „заражен” антраксом на свом изворишту, или приликом мешања са другим супстанцама како би наркомафија обезбедила веће количине дроге па самим тим и зараду, за сада није јасно. И док у неким европским земљама још нису сигурни да ли се на њиховом црном тржишту дроге појавио заражен хероин, како незванично сазнајемо, код нас таквих случајева досада није било.

У Министарству здравља Србије кажу да немају званичну информацију од релевантних домаћих и страних институција о овој појави.

„Имајући у виду да је хероин супстанца која је присутна искључиво на црном тржишту, он може да се констатује само   у излучевинама зависника у процесу  детоксикације, па би и евентуално присуство инфективних агенаса, какав је узрочник антракса, било одмах пријављено, јер је реч о болести која потпада под режим обавезног пријављивања”, објашњавају у Министарству здравља.(/slika2)

Инфекција антраксом погађа најчешће дивље и домаће животиње у Азији, Африци и у деловима Европе. Људи се ретко инфицирају, али додиром оболелих животиња зараза може да се пренесе и изазове оштећења коже. Уколико се бацил удахне, може брзо да се шири и док се појаве симптоми обично је сувише касно за успешно лечење антибиотицима.

Према речима доцента др Елизабете Ристановић и потпуковника доцента др Срђана Лазића из Сектора превентивне медицине Војномедицинске академије, антракс или црни пришт представља зооантропонозу, обољење изазвано бацилом антракса. Ова бактерија се у вегетативном облику налази у организму људи и животиња, док у спољашњој средини егзистира у облику споре која је веома отпорна на физичке и хемијске агенсе. Спора је погодна за употребу као биолошко оружје због стабилне вируленције, јефтине производње и складиштења. Може се применити на различите начине, а највероватније у облику аеросола или у виду прашка. У виду финог праха споре антракса употребљене су у биотерористичком нападу на новинске агенције, поште и конгресну зграду у САД 2001. године.

– Тада су заражене 22 особе од којих је пет умрло због антраксне сепсе која се развила из плућног облика антракса. Прах са спорама који је тада употребљен био је тако уситњен да је било довољно отворити контаминирано писмо да се удахне инфективна доза бактерија (доза довољна да изазове плућну форму болести). У поштама је дошло и до унакрсне контаминације писама тако да су заражене и особе које нису биле циљ терориста – истакли су др Ристановић и др Лазић.

По речима наших саговорника споре антракса могу да се шире путем прашкастих супстанци укључујући и разне врсте психоактивних материја.

– Обољење код људи може да се испољи у три клиничка облика, у зависности од места продора узрочника и то као кожни, плућни и цревни облик. Свака од ових форми може прећи у антраксни менингитис и сепсу – истичу стручњаци ВМА.

Прим. др Јасна Дараган-Савељић, директорка Завода за болести зависности, каже да није упозната са вешћу да се у Европи појавио хероин са антраксом. Она сматра да је таква комбинација коју може да узме зависник изузетно опасна и да је, вероватно, циљ оних који су је смешали да се наркомани елиминишу.

– Код нас на лечење долазе искључиво зависници од хероина. Успешним лечењем се сматра оно када пацијент пролази кроз различите програме око две године. Хероин ствара јаку физичку зависност, а његова набавка је чист криминал – истакла је др Дараган-Савељић.

Данијела Давидов-Кесар