Од краљице до фараона

Специјално за "Политику"
ЊУЈОРК, августа – Њујоршки Метрополитен музеј се дичи да, после Каира и Британског музеја, поседује највећу египтолошку збирку и потрудио се да на достојан начин обележи први век од формирања посебног одељења: организовао је изложбу посвећену Хатшепсут, првој и јединој краљици која се осмелила да се прогласи фараоном.

За овако велики подухват удружио је средства са још неким америчким музејима што подразумева да ће изложба, која је управо завршила свој њујоршки термин, обићи још неке америчке градове, а следећа станица је Кимбел музеј у Тексасу где се отвара 24. августа.

Два су разлога да се јубиларна изложба посвети владарки, у непосредним родбинским везама са оснивачима и најмоћнијим владарима 18. династије са којом је започео период Новог царства 1500. године пре нове ере и трајао до краја другог миленијума: њена јединствена позиција да је прешла пут од кћерке владара, преко прве супруге полубрата владара да би постала регенткиња пасторка и нећака и затим преузела улогу старијег ковладара то јест фараона, а затим и чињеница да је Метрополитен играо важну улогу у ископавањима везаним за време Хатшепсут.

То што је Метрополитен финансирао и руководио ископавањима и рестаурацијом споменика из периода њене владавине (1479-1458. пре н. е.) током двадесетих и тридесетих година 20. века омогућило му је да учествује у подели "плена", али се за комплетну слику целе епохе морао обратити музејима широм света, пре свега британским и немачким, јер чувају значајне експонате, да би се сада први пут нашли на окупу.

Излазак из сенке

Савремена египтологија још није дала коначну реч и расветлила све мистерије везане за Хатшепсут, јер њено име је било избрисано са листе владара и цео период се приписивао њеном пасторку Тутмозесу III који је, како се данас зна, 20 година морао да чека да му маћеха умре и да затим влада сам још 33 године. У хроници египатских владара из доба Птоломејевића, који су завладали Египтом после освајања Александра Македонског, први пут се помиње једна жена владарка из 18. династије, а њено име је открио славни Шамполион дешифрујући хијероглифе на храму Деир ел Бахри код Луксора почетком 19. века.

На изложби је централно место дато бројним скулптурама Хатшепсут као краљице, затим као "мушкарца" владара и као сфинге, а онда и њеним непосредним претходницима: прадеди Ахмозесу оснивачу династије, деди Аменхотепу и оцу Тутмозесу I који су сви били чувени ратници и проширили су границе Египта на исток и југ према црној Африци и Блиском истоку.

Она се појављује на историјској сцени као прва краљева жена уз Тутмозеса II и мајка његове ћерке Нефуруре, а након преране смрти супруга излази из сенке као регенткиња новог фараона малолетног Тутмозеса III чија је биолошка мајка била нижег ранга. Из још неразјашњених разлога, у седмој години регентства прогласила се за фараона под именом Мааткаре и тада почиње и њена трансформација на споменицима где губи женске карактеристике, узима фараонске инсигније па и лажну браду.

Организатори изложбе су један њен део посветили угледним личностима тога времена чије су гробнице откопане и тако су им животи веома добро документовани, а пратећи инвентар од накита, преко посуђа, намештаја, прибора за тоалету, открива како је изгледала њихова свакодневица. Сачувани су остаци чак две гробнице које су вероватно биле грађене за Хатшепсут, али ниједна није била коришћена. Где је била сахрањена остаје мистерија, а није ни разјашњено зашто се Тутмозес III сетио, две деценије након што је сам остао на престолу, да уништи сваки траг њеног постојања.

Посебно место на изложби добио је Сененмут, најмоћнији човек на двору Хатшепсут. До сада је пронађено чак 25 његових статуа, и откривен је раскошни гроб који је подигао родитељима када је стекао позицију тутора принцезе Неферуру, управитеља фараонових имања и главног надзорника Амунових храмова у Карнаку. У египатској историји дугој три миленијума не памти се да је један обични грађанин, вероватно скромног порекла, досегао тако високе положаје.

Британски египтолог Џојс Тајлдесли, ауторка најбоље студије о Хатшепсут, налази доста аргумената да је Сененмут био миљеник Хатшепсут а можда и љубавник. То поткрепљује подацима да се његов лик појављује више пута на зидовима њеног меморијалног храма код Луксора па и у светилишту, на месту где се не може видети када се отворе врата. Без владаркине дозволе то се не би могло извести.

Успешан дипломата

Такође, у каменолому из кога су вађени грађа и материјал за декорацију за исти храм, нађени су "графити" са веома експлицитним цртежима сексуалног чина између мушкарца који физички личи на Сененмута и особе која има полне каратеристике жене а на глави носи обележја мушкарца. То би могла бити владарка која је себе прогласила за фараона, претпоставља Тајлдесли.

У сали посвећеној Сененмуту постављено је десетак његових портрета које одликује иновативност, такође незабележена у претходним периодима египатске уметности. Он је први царски тутор чија је фигура исклесана са штићеницом чија је висина примерена њеном узрасту – принцеза је и нижа од њега. На другој фигуралној композицији принцеза је обавила руку око његовог врата: ни пре ни после, на египатским споменицима не може се видети да неко краљевске крви има тако близак контакт са подаником.

Сигурно је да Хатшепсут није водила освајачке ратове попут својих претходника или свог наследника који је остао запамћен као један од највећих египатских фараона ратника, али је зато била веома успешан дипломата и развила је трговину са медитеранским земљама на северу и афричким на југу земље. Експедиција у земљу Пунт, до које се стигло бродовима који су пловили источном обалом Африке, детаљно је описана на рељефима у њеном меморијалном храму што се види на изложеним фрагментима рељефа позајмљеним из Египта. То је потврда државничких способности жене која је сањала да обнови сјај и славу Египта.

Данас се зна да је обнова бројних храмова широм земље изведена баш током њене владавине, и да је уметност добила нови подстицај да се врати најбољим традицијама класичног, златног доба из времена 12. династије. Египтолози зато Хатшепсут пореде са британском краљицом Елизабетом I.