Нико не зна праву понуду

Од када је пре годину дана ступио на снагу Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености, према коме послодавци више немају обавезу да Националној служби за запошљавање (НСЗ) пријављују колико радника траже, тачан податак о понуди послова не постоји. Тако да 767.418 незапослених (колико их је НСЗ евидентирала у фебруару) ни од кога у земљи не може да добије одговор на питање за колико слободних места конкуришу.

Тако да кад НСЗ саопшти да је у фебруару регистровано 7.164 отворених радних места, то не значи да их је толико у Србији слободно. Та бројка представља само захтеве оних послодаваца који до кадрова долазе преко бироа запошљавања. У понуди послова не налазе се они власници предузећа који раднике траже преко огласа, приватних агенција или на препоруку рођака и пријатеља. И кад се са бироа чује да највећа потреба постоји за фармацеутима, инжењерима, на пример, то уопште не мора да значи да је ситуација на тржишту таква. Јер, овај податак представља само део неупражњених радних места, односно захтеве оних послодаваца који су своје поверење указали Националној служби за запошљавање. У коначан збир не улази то што је на интернет-страницама највише отворених понуда за комерцијалисте, нити се, статистички, види да се у „Хало огласима” највише траже конобари и радници на грађевини.

И пре примене тог закона, донетог у мају, није се знала права слика на тржишту, кажу стручњаци. У пракси се дешавало да послодавци као слободно пријаве радно место за које су већ нашли радника, јер је закон налагао да се пријави свака потреба за новим кадровима. Због притужби послодаваца да подносе непотребну папирологију, држава је остала без прецизних података о понуди послова.

Стручњаци за тржиште рада кажу да је до маја ове године слика о слободним радним местима била прецењена, док је сад потцењена. Ни једна ни друга није добра, а обе су по закону.

А. Н.