Niko ne zna pravu ponudu

Od kada je pre godinu dana stupio na snagu Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, prema kome poslodavci više nemaju obavezu da Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) prijavljuju koliko radnika traže, tačan podatak o ponudi poslova ne postoji. Tako da 767.418 nezaposlenih (koliko ih je NSZ evidentirala u februaru) ni od koga u zemlji ne može da dobije odgovor na pitanje za koliko slobodnih mesta konkurišu.

Tako da kad NSZ saopšti da je u februaru registrovano 7.164 otvorenih radnih mesta, to ne znači da ih je toliko u Srbiji slobodno. Ta brojka predstavlja samo zahteve onih poslodavaca koji do kadrova dolaze preko biroa zapošljavanja. U ponudi poslova ne nalaze se oni vlasnici preduzeća koji radnike traže preko oglasa, privatnih agencija ili na preporuku rođaka i prijatelja. I kad se sa biroa čuje da najveća potreba postoji za farmaceutima, inženjerima, na primer, to uopšte ne mora da znači da je situacija na tržištu takva. Jer, ovaj podatak predstavlja samo deo neupražnjenih radnih mesta, odnosno zahteve onih poslodavaca koji su svoje poverenje ukazali Nacionalnoj službi za zapošljavanje. U konačan zbir ne ulazi to što je na internet-stranicama najviše otvorenih ponuda za komercijaliste, niti se, statistički, vidi da se u „Halo oglasima” najviše traže konobari i radnici na građevini.

I pre primene tog zakona, donetog u maju, nije se znala prava slika na tržištu, kažu stručnjaci. U praksi se dešavalo da poslodavci kao slobodno prijave radno mesto za koje su već našli radnika, jer je zakon nalagao da se prijavi svaka potreba za novim kadrovima. Zbog pritužbi poslodavaca da podnose nepotrebnu papirologiju, država je ostala bez preciznih podataka o ponudi poslova.

Stručnjaci za tržište rada kažu da je do maja ove godine slika o slobodnim radnim mestima bila precenjena, dok je sad potcenjena. Ni jedna ni druga nije dobra, a obe su po zakonu.

A. N.