Само котлићи празни

ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ – Кроз град тече Деспотовица, у њој ни рибе ни рака (тровачи раде свој посао) а на Тргу кнеза Михаила двадесетак котлића ври. У другој ноћи првог августовског викенда, центар града је у диму ћумура, мирису рибе и мирођија. Пева и свира "Таковски грм", фолклорци "танцају" окружени са три хиљаде Милановчана и гостију из Београда, Крагујевца, Будве, Лазаревца, Петровца…

У први сумрак, јуниорска првакиња Србије у спортском пецању Катарина Тодоровић снажно удара варјачом о бакарни котлић. Однекуд излеће тридесетак голубова. Снешка и Мишо, водитељи локалне телевизије, објављују, из студија под ведрим небом, да је започео још један фестивал рибље чорбе под Рудником. Види се то на широком платну на тргу, види се на малим екранима оних који су остали код куће.

– У нашем котлићу су сом, шаран, амур, смуђ, деверика и мрена. Још је ту и 18 зачина и мирођија, удахните, мирише к’о душа – зауставља нас Дарко Коларевић, главни кувар у екипи "Воз".

Код котлића "Типопластике" дочекују нас са порцијом вреле чорбе. Није им требало много муке да нас наговоре да сркнемо. Међу комадићима рибе откривамо и колутиће шампињона. "Битно је дружење, а не победа", уверева нас капитен Драган Баралић. Трагамо даље, у ствари, покушавамо да нађемо котлић са лепшим полом у кецељи куварице. Налазимо га, једног јединог, уз ватрицу "Корала". Ту је главна Слађана Николић.

– У нашој екипи нема дискриминације: од девет чланова две су жене и једна девојчица, тачно трећина, као што је и по закону. Пецарош сам већ 23 године, знам овај посао. У чорби је осам врста рибе, све су из Книћског језера. Прошлог лета смо били трећи, овога пута пехар је наш – самоуверена је Слађана.

А чујте сад шта се још затекло уз рибљу чорбу. На ивици трга, у столитарском казану, инжењер Кики Божовић кува пасуљ са сланином и кобасицом. Посматрачима жлезде незауставиво луче пљувачку. Купусари из Мрчајеваца довукли поголем земљани лонац: за месец и по ће њихова "Купусијада" па, веле, да најаве на време. На Савинцу, 14 километара одавде, 2. септембра се одржава Треће светско такмичење у припремању белих бубрега. Организатор Љупче Еровић је неуморан у промовисању: сипа пикантну посластицу у тањире окупљених, на видео-биму показује сцене са прошлогодишњег такмичења, продаје мајице са знаком "Муд(р)ијаде" (у назив фестивала "р" је накнадно убачено, јер "није тешко бити фин") трчи пред камеру локалне телевизије и најављује госте из света за свој фестивал. Ту су и ловци са котлићем гулаша од дивљачи, а осморица пензионера за столовима бију битку за шампиона града у игрању домина. Уз све речено, роштиљи цврче и румене се тепсије гибанице.

Пред поноћ, спортски новинар (свако такмичење је спорт!) Мијат Мијатовић обнародује одлуку жирија.

– Највеселији на фестивалу су чланови КУД "Шумадија". Најтежу екипу имао је "Металац" (награда: корпа воћа и поврћа). Најлакши кувари су у тиму "Чигра" (награда: прасећа плећка). Најпијанији су момци око котлића "Бела коч" (награда: кисела вода за трежњење). Најтрезнији су остали чланови тима кафане "Стари Милановац" (награда: гајбица вина) – сипа са звучника, а хиљаде руку аплаудира.

Психолошка пауза, па најважније. Треће место за рибљу чорбу припаде "мокрој браћи" из екипе "Бела коч". На место више попеше се стокилаши из "Металца". Није се узалуд унапред радовала Слађана Николић: једина дама међу главним куварима, капитен "Корала", високо је уздигла изнад главе пехар победника.