Јасна слика

Шта би било да се 11. јули у Републици Српској слави као 4. август у Хрватској? Да Срби славе Сребреницу као Хрвати "Олују"? И да Муслимани из Сребренице морају да се склањају из кућа док Срби славе дан када је побијено неколико хиљада Муслимана, као што Срби из Книна одлазе из својих кућа док Хрвати славе дан када се догодио погром Срба? И шта би се догодило да је, којим случајем, српски министар полиције рекао да снимак из Трнова на коме се види како "Шкорпиони" ликвидирају Муслимане није довољно јасан, као што су то рекли званичници Хашког трибунала пошто су видели снимак масакра над Србима почињеног у "Олуји" 1995. године на путу Глина – Двор на Уни? Да ли је сада слика јаснија?

Они у Хагу који тврде да снимак злочина који је Србија гледала док је Хрватска славила акцију у којој је побијено више од 1.200 и протерано више од 200.000 Срба из Хрватске, није довољно јасан, биће највећи кривци за то што ће у Србији бити све више оних који ће сматрати да треба признати онолико кривице колико то чини и друга страна. Односно, да не треба признати онолико кривице колико не признаје друга страна. Јер, да они који су узели да деле правду на овим просторима раде свој посао са мало мање пристрасности, онда би и у Србији било мало више оних који би били спремни да се суоче с кривицом за злочине које су појединци чинили у име Срба и Србије. Овако, што су злочини над Србима "нејаснији" Хагу, то су злочини које су чинили Срби над другима "јаснији" Србима.

Оно што је на Косову названо етничко чишћење Албанаца и због чега је Србија 1999. године бомбардована три месеца, у Хрватској која је «почистила» Србе у "Олуји" има за последицу само нерадни дан због прославе празника.

"Олуја", објашњавају хрватски медији, није "велики, некажњен злочин", као што је то рекао српски премијер, нити победа "хрватства" над "српством", него "победа демократије и људских права над безвлашћем и терором" у ономе што Хрвати сматрају колевком нације. Хрватска се, објашњава се ових дана, само борила против наоружаних побуњеника на својој територији. Хрватска прогон и убиства Срба у "Олуји" данас правда правом сваке државе да брани део своје територије. То право се Србији одузима с намером да јој се отме Косово. И ову очигледну недоследност у арбитрирању (да не кажемо неправду, јер се на њу данас позивају само потпуно немоћни), међународна заједница, која је, како тврди председник Републике Српске Драган Чавић, вршила притисак на МУП РС да од јавности сакрије "нејасан" снимак злочина у "Олуји", покушава да одбрани повампирењем Милошевићеве Србије и српског национализма. И имаће право свако ко ће рећи да смо заслужили да нам Милошевићем "трљају нос" док год нас има. Али ће онда имати право и они који ће на помен Милошевића да "потегну" Туђмана и Изетбеговића, на помен Младића да потегну Орића, на помен Сребренице да се сете "Олује". Због свега тога неко у Хагу треба да се потруди да изоштри слику на аматерском снимку. Ствари за сада не могу бити јасније од овога.