Три циља Србије према дијаспори

Србија мора покушати да огромне потенцијале свог расејања искористи за потребе унутрашње и спољне политике, као и економског развоја, порука је Срђана Срећковића, министра за дијаспору, са округлог стола који је одржан јуче поводом представљања „Стратегије очувања и јачања односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону”.

Овај документ, који би требало да Влада Србије ускоро усвоји, дефинисао је однос државе Србије према дијаспори и Србима у региону, али и три циља, односно мере за њихово остваривање.

– Први циљ обухвата позиционирање наше земље као матичне државе свих њених држављана у свету и региону, исељеника и потомака, кроз враћање поверења у матицу и побољшање њиховог положаја, али и јачање свести у домаћој јавности о њеном значају – рекао је Срећковић и истакао да је други циљ боља искоришћеност капацитета дијаспоре која је прошле године у земљу, по основу девизних дознака, послала 5,5 милијарди долара, а од демократских промена директно инвестирано 550 милиона долара. Ови подаци показују и то да, упркос економској кризи, новац који дијаспора шаље у матицу није смањен.

– Трећи, у историјском смислу веома важан циљ, јесте очување националног идентитета међу готово четири милиона наших људи који живе у целом свету, јер је то немерљиво богатство којим се мало држава и народа може поносити – казао је Срећковић.

Божидар Ђелић, министар за науку и технолошки развој и потпредседник Владе Србије задужен за европске интеграције, казао је на округлом столу да „борба за национално питање и за европске интеграције Србије не само да нису у сукобу, већ су у дубокој синергији”.

– Србија, која иде ка пуноправном чланству у Европску унију, која има и законе и њихову примену за све оне који нису део нашег већинског народа у матици је заправо Србија која има највеће аргументе да тражи иста права за Србе у региону –нагласио је Ђелић.

Соња Лихт, председник Фонда за политичку изузетност, похвалила је Министарство дијаспоре због израде стратегије и додала да „од тога шта ће свет мислити о нама, зависи ко ће у ову земљу доћи да инвестира и колико ће рачунати на Србију као озбиљног играча”.

----------------------------------------

Мит о пола милиона „мозгова” у емиграцији

Ђелић је рекао да је неистинита тврдња да је пола милиона високообразованих грађана Србије емигрирало у последњих 20 година. Те бројке су, према његовим речима, око 54.000 деведесетих година и 17.000 до 19.000 у протеклој деценији.

– Патриотизам је нужан, али није довољан услов да се овде остане. Консултовали смо научну и привредну заједницу, и започели разговоре са 50 кључних имена научника и технолошких предузетника у расејању који би се вратили у Србију – казао је он.