Споменик културе опасан по здравље

Панчево – Штури подаци кажу да је зграда хотела „Војводина”, међу Панчевцима познатијег као „Штука” или „Златна штука” , саграђена крајем 19. века. Пропадање здања којег је Влада Србије ставила под заштиту и прогласила га спомеником културе 1997. године, интензивно је последњих тридесетак година. Смеће и непотребне ствари у прелепом здању са спратом и атрактивним поткровљем остављали су бескућници који су ту боравили, а градски хигијеничари одвраћали су поглед, баш као и бројне градске власти. Сада на некадашњем улазу хотела стоји склепана табла са натписом да је опасно приближавати му се.

Прашина се дигла тек недавно, када су за помоћ завапили станари тамишког приобаља где се зграда „Штуке” налази. Позвали су новинаре да им покажу у каквим условима живе. У станове су масовно почели да им улазе пацови, а сасвим је јасно било одакле потичу. Суседни споменик културе, удаљен двестотинак метара од центра града, постао је највеће легло глодара у Панчеву.

Морала је да интервенише градоначелница, Весна Мартиновић, тражећи извештај од надлежних служби. Испоставило се да нико не жели да потпише налог да се из руина бар очисти смеће, јер ко гарантује да се нестабилни зидови и кров неће обрушити на људе.

У панчевачком Заводу за заштиту споменика културе кажу да су повремено слали извештаје о стању грађевине, али да нико није одговарао. Пре две године од Покрајине и града тражили су 330.000 динара да би се урадила експертиза стања бившег хотела и дао предлог за даље радове, али ни те паре нису добијене.

Коначно, недавно, на захтев градоначелнице, каже архитекта Душанка Антонијев-Стајић, директорка Завода за заштиту споменика културе у Панчеву, дат је предлог да се изврши потпуна реконструкција објекта, или, ако нема довољно новца, бар парцијална. У међувремену, стигао је и налаз статичара, инжењера Србобрана Стамболића, у којем се каже да би свака санација била ризична и да објекат треба што пре порушити.

Душанка Антонијев-Стајић каже да се споменик културе не може рушити, али да је могуће уклањање свих делова грађевине који су склони паду. Ако би после тога уследила реконструкција куће која у основи има 114 квадратних метара, плус спрат и поткровље, онда би то, како каже за „Политику”, одобрила и архитекта – конзерватор Завода, Весна Попара. Завод, кажу, више не може, јер нити има пара, нити је објекат у његовом власништву. Он само прописује услове реконструкције, ако до ње дође.

У уторак, 18. маја, коначно је о овом споменику културе, расправљано и на седници Градског већа. Одлучено је да, када пара за то буде, локална Дирекција за уређење и изградњу града уради програм реконструкције. Биће и реконструкције, наравно, ако неко обезбеди новац.

М.Шашић