Да, постоје педофили

Опет смо се грдно изненадили. Изгледа да је друштво педофила Србије много бројније него што смо очекивали. Чланови су из Новог Сада, Београда, Кикинде, Лесковца... Захваљујући полицијској акцији названој „Армагедон” (по Библији место у коме ће по повратку Христа бити побеђена сила зла) почели су да „падају као кегле”. На основу заплењеног материјала, несумњиво је утврђено да су домаћи педофили клипове злостављања малишана размењивали и са истомишљеницима из других земаља.

Суочимо се дакле, већ једном, и дефинитивно, са чињеницом да у Србији постоји ланац педофила и да су умрежени са истомишљеницима из иностранства, да годинама „раде”, размењују клипове, траже жртве, снимају их и дистрибуирају. И схватимо да су то и бизнис и похота!

Министар полиције Ивица Дачић је сликовито објаснио како је један од њих, поред бројне друге деце, снимао чак и своју унуку. Говорећи о борби против педофилије, он је подсетио да је у последњих неколико месеци ухапшено од 20 до 30 особа, као и да је само поседовање порнографског материјала са малолетницима кривично дело.

Полиција тренутно испитује ко су злостављана деца са видео-снимака.

МУП је, дакле, отпочео широку и свеобухватну акцију. Води је заједно са међународним партнерима у борби против педофилије и сексуалног злостављања деце.

Боде очи да је само МУП од свих државних органа и институција покренуо све и кренуо у лов на педофиле. Шта је са центрима за социјални рад, педагошким установама, правосуђем, психилозима, медицинарима. Да појасне какве све последице може да има на дечју психу, колико су такви починиоци опасни по друштво и појединце.

Да дечак из Новог Сада није скупио храбрости и победио стид, па на трибини о насиљу над децом испричао своју трауму, питање је како би, кад би и ко би покренуо ту акцију.

Остаје бојазан да ћемо опет, као у „врањском случају” и многим случајевима пре и после, олако да пређемо преко свега. Да поред очигледних доказа више буду кажњене жртве него насилници.

Не сме опет да надјача оно наше типично и болећиво „ма немогуће, баш је фин и љубазан, породичан, свима се јавља, децу обожава...”. Јер, то и такво необјашњиво заташкавање нам је својствено.

Додуше ни други се нису радо мирили с тим да педофилије има, али су се раније сусрели и сударили, а онда суочили и признали. Скандал о педофилији у Католичкој цркви у САД избио је у јавност пре деценију. О свештенику Марфију све се знало, за његову изопаченост и сексуално злостављање малишана оштећеног слуха, али је он, уместо да буде кажњен, био пребачен на друго место, где је опет наставио по старом. Ипак, сада и папа признаје да зло педофилије постоји у цркви, сада због њега страдају и бискупи.

Изгледа да и Србија пролази кроз сличну фазу.

Да, постоје педофили, да, меркају децу и треба их одлучно и оштро онемогућавати.