Da, postoje pedofili

Opet smo se grdno iznenadili. Izgleda da je društvo pedofila Srbije mnogo brojnije nego što smo očekivali. Članovi su iz Novog Sada, Beograda, Kikinde, Leskovca... Zahvaljujući policijskoj akciji nazvanoj „Armagedon” (po Bibliji mesto u kome će po povratku Hrista biti pobeđena sila zla) počeli su da „padaju kao kegle”. Na osnovu zaplenjenog materijala, nesumnjivo je utvrđeno da su domaći pedofili klipove zlostavljanja mališana razmenjivali i sa istomišljenicima iz drugih zemalja.

Suočimo se dakle, već jednom, i definitivno, sa činjenicom da u Srbiji postoji lanac pedofila i da su umreženi sa istomišljenicima iz inostranstva, da godinama „rade”, razmenjuju klipove, traže žrtve, snimaju ih i distribuiraju. I shvatimo da su to i biznis i pohota!

Ministar policije Ivica Dačić je slikovito objasnio kako je jedan od njih, pored brojne druge dece, snimao čak i svoju unuku. Govoreći o borbi protiv pedofilije, on je podsetio da je u poslednjih nekoliko meseci uhapšeno od 20 do 30 osoba, kao i da je samo posedovanje pornografskog materijala sa maloletnicima krivično delo.

Policija trenutno ispituje ko su zlostavljana deca sa video-snimaka.

MUP je, dakle, otpočeo široku i sveobuhvatnu akciju. Vodi je zajedno sa međunarodnim partnerima u borbi protiv pedofilije i seksualnog zlostavljanja dece.

Bode oči da je samo MUP od svih državnih organa i institucija pokrenuo sve i krenuo u lov na pedofile. Šta je sa centrima za socijalni rad, pedagoškim ustanovama, pravosuđem, psihilozima, medicinarima. Da pojasne kakve sve posledice može da ima na dečju psihu, koliko su takvi počinioci opasni po društvo i pojedince.

Da dečak iz Novog Sada nije skupio hrabrosti i pobedio stid, pa na tribini o nasilju nad decom ispričao svoju traumu, pitanje je kako bi, kad bi i ko bi pokrenuo tu akciju.

Ostaje bojazan da ćemo opet, kao u „vranjskom slučaju” i mnogim slučajevima pre i posle, olako da pređemo preko svega. Da pored očiglednih dokaza više budu kažnjene žrtve nego nasilnici.

Ne sme opet da nadjača ono naše tipično i bolećivo „ma nemoguće, baš je fin i ljubazan, porodičan, svima se javlja, decu obožava...”. Jer, to i takvo neobjašnjivo zataškavanje nam je svojstveno.

Doduše ni drugi se nisu rado mirili s tim da pedofilije ima, ali su se ranije susreli i sudarili, a onda suočili i priznali. Skandal o pedofiliji u Katoličkoj crkvi u SAD izbio je u javnost pre deceniju. O svešteniku Marfiju sve se znalo, za njegovu izopačenost i seksualno zlostavljanje mališana oštećenog sluha, ali je on, umesto da bude kažnjen, bio prebačen na drugo mesto, gde je opet nastavio po starom. Ipak, sada i papa priznaje da zlo pedofilije postoji u crkvi, sada zbog njega stradaju i biskupi.

Izgleda da i Srbija prolazi kroz sličnu fazu.

Da, postoje pedofili, da, merkaju decu i treba ih odlučno i oštro onemogućavati.