Са ранцем кроз свет

Био је пионир када је камповао у Јајцу почетком осамдесетих прошлог века, са шатором на леђима прошлог лета стигао је до Корзике. Иако нема пуно година, Владимир Ђумић је један од наших најискуснијих кампера и најбољих познавалаца овог вида туризма код нас и у свету.

Данас као председник Кампинг асоцијације Србије (КАС) залаже се да се камповање врати на онај ниво које је имало у другој половини двадесетог века.

Србија се не може похвалити великим бројем кампова, има их свега 17, више него пре три-четири године, али знатно мање од, рецимо, Хрватске која има 400 кампова, или Словеније са 100. У Европи је култура камповања врло распрострањена, само у Француској има 11.000 кампова, а у Западној Европи 25.000. У Европској унији годишње се од овог вида туризма обрне 13 милијарди евра, што је скоро четвртина укупног туристичког промета. Још један податак вредан пажње, у сектору камповања има 11 милиона лежајева, два милиона више него у хотелима. Статистичари су израчунали да сваки Данац проведе три дана годишње у кампу, што доста говори о навикама Европљана.

–У Европској унији камповање је индустрија, али ми бисмо волели да код нас то постане мали породични бизнис. У Ровињу или Поречу у камповима борави око 10.000 душа, а ниво је као у хотелу са пет звездица, да не говоримо како је у Француској, Италији, Турској... У Србији то није изводљиво. Код нас камповање може да постане део бањског или сеоског туризма, ми треба да развијамо оно што имамо, лепу природу и добар домаћински дух. Уз неки војвођански салаш или шумадијску етно-кућу може да се придода и парцела од двадесетак ари за шаторе, камп куће и сојенице. Тако бисмо привукли још једну групу туриста који би куповали од сељака сир и кајмак, ишли на пешачке туре, пецали поред реке, возили бицикл, јахали –истиче Владимир Ђумић.

Уколико би се неко из Немачке или Холандије запутио камп приколицом у Врњачку или Пролом бању имао би великих проблема где да се смести. Интересовања свакако има, недавно су, прича нам саговорник, немачке дипломате послале своју децу из Београда у етно-село код Александровца да се опробају у разним пословима у домаћинству. И бројни туристички сајтови прогнозирају да ће у наредним сезонама „природа” бити најтраженија.

Укидање виза додатни мотив

За српску клијентелу укидање европских виза додатни је мотив за путовања, али наши студенти и тинејџери пре ће се пут Медитерана или Западне Европе отиснути са ранцем на леђима него у аутокућама (камперима) које коштају и до педесет, шездесет хиљада евра. Додатни трошак је и осигурање, струја, таксе по особи, а дневно простор за камп-приколицу плаћа се и до 40 евра.

Међутим, то ипак не мора да буде непремостива препрека, на Интернету се може наћи мапа европских кампова ако се на Гуглу укуца http://www.eurocampings.co.uk/en/europe/. Реч је о белгијском туроператору, који нуди 12.000 кампова на Старом континенту, од којих су многи и за оне са плићим џепом.

– У Европи има укупно тридесетак хиљада кампова, највише у области Медитерана, али и у великим градовима. Лично знам да у Риму постоји читав низ градских туристичких кампова који су погодни и за студенте, и за породице, тако да са шатором у аутомобилу наши суграђани могу да обиђу пола Европе за једну сезону – наглашава Ђумић.

Наш главни град има само један камп, на Батајничком друму, осам километара од центра Земуна, на самој обали Дунава. Категорисан је и опремљен санитарним блоком са тушевима, употребом роштиља, одговарајућим бројем прикључака за струју, има кафе бар и око 100 места за камп приколице и шаторе, седам бунгалова као и шест комфорно опремљених соба.

–Сезона је недавно почела. Већ имамо договорене кампинг туре из целог света, највише има Холанђана, Немаца, Француза, Енглеза и Пољака. Камп је интересантан и за Београђане јер има идеалне услове за одмор – каже менаџерка кампа Зорица Јоловић. Крајем маја у камп „Дунав ” долази први организовани каравани Холанђана. Током ове године, први пут у историји кампинга у нашој земљи, кампове ће попуњавати каравани познатих светских туроператора и великих кампинг клубова, који ће пропутовати кроз Србију.

Без струје и крова

Једна од наших предности су симболичне цене, за шаторе треба издвојити 200-300 динара дневно, а цене су ниске и за камп-приколице. Управо то је и препорука Европске федерације кампинга да би наша земља требало да развија јефтиније кампове који ће бити добро обезбеђени, чисти и имати основне услове.

– У наредних пет-шест година могли би да привучемо домаће и стране туристе који воле шаторски смештај без брда опреме, прави природни одмор на некој планини или језеру, каква су на пример Златар, долина Увца, Голија или Тара – каже Владимир Ђумић и додаје:

– Политичари воле да причају о изградњи хотела са пет звездица, али ко зна кад ће то да буде, а већ сутра можемо да користимо прелепе ливаде, пропланке за кампове, не треба да чекамо стране инвеститоре.

Кампинг асоцијација Србије почетком маја започела је пројекат еколошког кампа на Фрушкој гори, који ће, како каже њен председник, бити у натур фазону, без струје, уређаја, без чврстих објеката, све ће бити натуралистички, права детоксикација за Београђане и Новосађане. У сарадњи са Националним парком Фрушке горе ускоро би требало одредити и локацију, која, по закону, мора бити ван најстроже заштитне зоне планине.

– Камповање је посебан облик дружења, то није хотелска соба, већ шатор, кад се увече упали ватра, засвира гитара, раније је то било највеће уживање за младе, али се временом негде загубило. Предност су добиле намирисане хотелске собе, дискотеке и пијанчење до два ујутро. Добро, свака генерација воли и једно и друго, али ово друго је потпуно заборављено, али се надам да ће поново оживети. Не само тинејџери, већ и деца треба да проведу са учитељем или спортским тренером месец дана у природи, да раде склекове, друже се, изађу из смога, а када се врате више неће бити исти, јер камповање није само боравак у природи, то је – закључује наш саговорник – филозофија.

 -----------------------------------------------------------------------------

Енглези на Копаонику

Једни се у кампу забављају, други се баве спортом, трећи уче страни језик. Једно од решења „за трошење” летњег распуста може да буде и десетодневни камп „Инглиш бука” на Копаонику, намењен ученицима од осам до 16 година који желе да усаврше енглески језик, и то уз помоћ професора којима је то матерњи језик. Полазницима ту по четири часа дневно држе висококвалификовани професори из Енглеске, објашњава Ричард Браун из „Инглиш бука”. „Кампери” ће бити подељени у мале групе, по нивоима знања, а улазни тест их чека првог дана. Наставни материјал је припремљен у Њу колеџу у Нотингему нарочито за овај камп. Како би ђаци што дубље „заронили” у цаке енглеског, и све остале активности одвијаће се на овом језику. Ђаке чекају дискотека, разноразне игре попут лова на благо, оријентиринг, квизови, караоке, „талент шоу”, филмско вече, увежбавање уметничко-практичних вештина за израду рукотворина, а биће и доста учења кроз глуму и спортских активности. Ту су и излети – предвиђено је да ученици обиђу Стари Рас, Ђавољу варош, Студеницу, Ђурђеве ступове... На крају се добија сертификат о завршеном курсу и извештај о напретку, наводе у „Инглиш буку”.

Оваква динамична и несвакидашња наставна атмосфера требало би умногоме да олакша усвајање најпрестижнијег светског језика. Мана је то што ђаци неће бити у међународном окружењу какво би могли да очекују да се камп одржава у некој англофоној земљи, али је чињеница и да ће укупни родитељски издаци бити барем пет пута мањи. Предност је рецимо и то што нема „гњаваже” око виза, које су још неопходне за Велику Британију и САД.

Т. Б.

 ------------------------------------------------------------------

Највише на Дунаву

Атрактивне локације и скромна понуда су оно што карактерише 17 постојећих кампова у Србији. Обично се налазе поред језера и река (пет их је на Дунаву) на планинама и у клисурама, и могу бити интересантни за риболовце, излетнике и рекреативце који воле шетње. Неки имају тениске терене и игралишта за мали фудбал, кошарку, одбојку, а често су у близини и угоститељски објекти... Најсевернији су код Палића, „De Tour” и „Караван”. Први је на изласку из Палићапрема Суботици, са три отворена базена, док ће камп „Караван”, ближи језеру, у овој години бити затворен. „Тиски цвет” има капацитет смештаја за 50 каравана и 100 места за шаторе, у близини је бање Кањижа, на обали Тисе. Камп „Буџак” удаљен је шест километара од Апатина, у близини резервата природе „Горње Подунавље”, док се камп „Пипач” налази поред старог пута Суботица – Нови Сад, у близини Фекетића, са 50 места за шаторе и 15 за караване. Бела Црква има седам језера, а на Врачевгајском четири километра од центра града је камп „Србија”. Други камп „Белоцркванска језера” у самом је центру града поред Градског језера, популаран је за риболовце и рекреативце јер обилује спортским садржајима. „Јабуков цвет”, код Банатског Брестовца, један је од кампова на Дунаву. До њега се стиже преко Панчева, а поред њега се налази парк природе Поњавица. На овој реци је и камп „Дунав” у Земуну, спада у ред мањих кампова, а намењен је превасходно страним туристима у транзиту, те камп „Сребрно језеро” код Великог Градишта, један од најстаријих и највећих кампова у Србији, са 500 места за камп приколице и 150 за шаторе. На путу ка Доњем Милановцу, 19 километара од Голупца је камп „Тома” у оквиру Националног парка „Ђердап”, а у Брзој Паланци је камп „Мирочка вода”, такође на обали Дунава”, 300 километара од Београда.

На Борском језеру се налази истоимени камп који осим места за шаторе и караване има и сопствену плажу на језеру. На другом крају Србије, на планини Маљен, у центру Дивчибаре, 37 километара од Ваљева, налази се повећи камп „Бреза” за смештај каравана и шатора. У Овчарско-кабларској клисури, са 10 манастира, смештен је камп „Овчар бања”. У његовој близини је и манастир Благовештење, где се замонашио покојни патријарх Павле. Још два језера у Србији имају камп насеља, Перућац на Дрини, јужно од Бајине Баште, код места где се речица Врело водопадом улива у Дрину, и Власинско језеро, 29 километара од Владичиног Хана, на 1.213 метара надморске висине. Ове године у плану је отварање кампова на Мокрој Гори и код Апатина.

За оне који желе још информацијa о поменутим камповима могу им помоћи интернет презентације Кампинг асоцијације Србије www.camping.rs и www.camps-serbia.com, на којима су представљени и кампинг клубови, линкови ка другим асоцијацијама у свету, као и сајтови који се баве кампинг туризмом.

------------------------------------------------------------- 

 Од шатора до чутурице

Шта спада у основну камп опрему? Шатор, врећа за спавање, подметач испод вреће од пвц материјала, који штити од влаге и хладноће, приручна амбалажа за јело, посуде за воду, чутуре које могу да се каче на каиш или на ранац, један добар ранац, непромочив, са више преграда и бочних џепова, лед лампа, или обична батеријска лампа, нож, резервни конопац, ако онај постављени пукне, а може да послужи и да се шатор додатно причврсти за неку грану у случају налета ветра. Осим неколико солидних радњи у Београду, доста од наведеног инвентара има и на бувљим пијацама, није потребно све куповати у продавницама, тако да је, по процени стручњака, 50 евра сасвим довољно да са шатором и ранцем на леђима кренете у походе природи, колима, на мотору или на неки трећи начин.