Интернет помаже крадљивцима идентитета

Пецање је хоби и забава, али када ту реч чује Американац или Енглез вероватно ће му једна од асоцијација бити могућност да буде „упецан“ преко Интернета. „Фишинг“ (пише се phishing, мало другачије него пецање) један је од уобичајених начина крађе идентитета. Предатори шаљу жртвама и-мејл лажно се представљајући као нека фирма, а циљ им је да извуку што више личних података који ће им касније помоћи да троше новац на туђ рачун. Довољно је да се од милион послатих мејлова бар неколико људи упеца.

А шта раде са туђим идентитетом? Неки ће одмах кренути у шопинг, док ће они вештији обезбедити нова лична документа, узети аутомобил на кредит или ће чак користити украдено име и кад буду ухапшени.

Зато у земљама у којима постоји развијена свест о крађи личних података (САД, Велика Британија, Немачка, Аустрија) велики публицитет добијају вести о крађи података или било каквом неовлашћеном прикупљању. Недавно признање „Гугла” да је случајно архивирао садржаје са бежичних интернет конекција у 30 земаља подстакла је истрагу у Немачкој, Италији, Шпанији и још неколико држава.

У Србији преваре са украденим подацима још нису забележене на великом нивоу, јер су у свету обично пропорционалне томе колико се Интернет користи, каже за „Политику“ Слободан Марковић из Центра за развој Интернета.

„Крађа идентитета није од јуче и није дошла са Интернета, али је он тај процес олакшао и проширио круг људи који су томе подложни. Ми ћемо бити рањивији за такву врсту обмана јер нисмо довољно образовани и нисмо имали могућности да се лично упознамо са таквим стварима, док су на Западу прошли кроз процес навикавања“, додаје Марковић.

Интернет не помаже само преварантима који директно „олакшавају“ банковни рачун.

„Претраживање података је постало толико једноставно да пружа могућност циљаног проналаска информација. Укуцајте летовање и добићете списак особа које су у свом статусу на ’Фејсбуку’ написале да иду на одмор, а можда се неко пре тога похвалио да је купио телевизор преко пола зида. Важно је да људи знају да је код подразумеваног подешавања на друштвеним мрежама већина садржаја јавна. Нешто што ви мислите да делите само са вашим пријатељима дајете ’на извол’те’. Зато је обавезно је да се подесе нивои приватности да се одреди шта се дели с ким. Први на удару је здрав разум и то је уједно и највећа одбрана. Не пристајте да преко Интернета урадите нешто што не бисте урадили у директном контакту“, упозорава Марковић и напомиње да је нарочито постало драматично да родитељи стављају слике деце, чиме само помажу педофилима.

Највећи број људи страхује да би неко са лажним идентитетом могао да злоупотреби њихове рачуне и платне картице.

– Иако је теоретски могуће, овакву злоупотребу је тешко извести – каже Мирослав Ребић, члан Извршног одбора Сосијете женерал банке.

– Ипак, ми стално упозоравамо клијенте да је важно да свој ПИН код не говоре другим особама, да га не држе на истом месту као и картицу, а да приликом плаћања на продајном месту буду присутни у тренутку провлачења картице. Што се тиће плаћања преко Интернета, препоручујемо клијентима да пажљиво прате инструкције на сајтовима преко којих обављају куповине и бирају оне који су проверени – додаје Ребић .

Нова усавршена варијанта крађе идентитета у Америци је „смишинг“ – СМС пљачка која изгледа овако: корисник добије текстуалну поруку од банке да му је рачун блокиран и да треба да позове наведени број за даље информације. Ако то уради и изрецитује тражене податке, може да се опрости од последњег цента на рачуну.

– Кад су у питању платне картице, упозоравамо кориснике да их користе искључиво лично. Такође, све податке који су у вези са картицама предајемо клијентима лично. Изводи које шаљемо поштом не садрже осетљиве личне податке – каже Раде Шевић, портпарол Хипо-Алпе-Адрија банке.

Кад је у питању аутентичност података, каже да у банци посебно обраћају пажњу на могућност фалсификата личних карата, и то оних старих, као и аутентичност налога за пренос новца за правна лица и документације коју достављају правна лица.

------------------------------------------------

Дан за сецкање докумената(/slika2)

Према званичној статистици, сваке године преваранти украду и злоупотребе податке десет милиона Американаца, због чега ФБИ каже да је то „криминал који се најбрже развија“. Зато није чудно што разне установе организују „дан за бесплатно сецкање докумената“. То је прилика да се реше свих непотребних папира које би, неопрезно бачене, криминалци могли да искористе, јер претурање по туђем ђубрету није законом забрањено.

Хрпе за уништавање мора да су велике. На сајту државног тужиоца америчке државе Вашингтон истакнуто је да се треба решити сваког папира који имају: број рачуна, датум рођења, лозинку и пин кодове, личне потписе, број социјалног осигурања, име, адресу, телефонски број, електронску адресу. То значи да треба уништити банковне изводе, копије крштенице, старе чекове, слипове кредитних картица, кредитне извештаје, старе пасоше, правне документе и још читав низ докумената који садрже поменуте податке.