Качкаваљ димљен буковином

БОЉЕВАЦ – Драгију Карајићу из бољевачког села Подгорца, између Ртња и Малиника, синула је идеја како би од млека могао да направи добар посао, али да буде први, да се "удене" у програм "Здраве хране" и да скине кајмак. Његов планински Подгорац је баш као створен за сточарење. Људима то овде иде од руке столећима. у зајечарској, бољевачкој и књажевачкој општини 1890. године било је 350 хиљада оваца и 120 хиљада коза.

карајић је пробао и – успео. За његову млекару већ знају у Нишу, Београду, Зајечару, Пожаревцу... Једино Карајићи откупљују и прерађују козје млеко, сваког дана по 500 литара. Прераде још и 4.500 литара крављег. Сва чељад Драгија Карајића, а петоро их је, ради у млекари. Свакодневно, са још 25 мештана, они увећавају откуп и прераду. Посебно су се прочули по "козјем програму" – млеку, сиру и качкаваљу. Освојене су велетрговине у Нишу, а сада су на удару и београдске. Карајићи имају 20 производа од козјег и крављег млека.

Ко једном проба козји качкаваљ из Подгорца, сушен на буковом дрвету, освојен је за свагда, а ту је и кривовирски качкаваљ.

Карајићи имају највише коопераната у бољевачким селима, око 200, али их има и у осталим тимочким општинама. Светозар Митрељевић и Алекса Думитрашковић испоручују сада дневно по сто литара крављег млека. више од по 30 коза имају и Слободан Гигињеровић из Злота, Драган Ђурђевић и Момчило Гокић из Сумраковца, Снежана Журкић из Боговине, Милош Љубица из Слатине...

На недавно одржаној оснивачкој скупштини Удружења одгајивача оваца и коза у Зајечару Драги Карајић је обећао да ће се максимално посветити "козјем програму".

– Верујем да ћу ускоро моћи да откупим и десет хиљада литара козјег млека дневно – самоуверен је Карајић. – До сада сам инвестирао у опрему а сада повећавам откуп и производњу.

Драги Карајић поручује свим тимочким козарима и овчарима да могу да рачунају на њега. Већ су никле нове приватне фарме у Бруснику и Великом Извору код Зајечара, затим у Зоруновцу код Књажевца и Грабовици код Кладова.

До пре 15 година Карајићи су се бавили трговином, а тек од пре три године направили су најсавременију млекару. За две године Драги Карајић уложио је у нови посао 400 хиљада евра и сада је његова млекара међу 30 највећих у Србији. Посебно је, вели, имао среће са технолозима. Из зајечарске млекаре дошао му је Светислав Карабашевић, из млекаре у Кривом Виру Драгица Станушић. Мајстор над мајсторима је и Јово Чашић, који се годинама специјализовао у производњи качкаваља.

– Могућа је брза обнова сточарства, али уз праву помоћ државе – каже Драги Карајић. – Ипак, треба бити опрезан са кредитима. на први поглед, најлакше је кренути преко Фонда за развој, са каматом од један до три одсто. Али, није баш тако. Фонд те кредите даје преко банака, а банке траже хипотеку као гаранцију. И ту настаје невоља. Људи у селу немају ту имовину и те грађевине које би биле интересантне као хипотеке банкарима. Шта ће коме нечија кућа у селу. И тако се догоди: немаш занимљиву хипотеку и – останеш без кредита.