Ученици седмог разреда преоптерећени обавезама

Више од половине ученика седмог разреда основне школе сматра да је веома оптерећено школским часовима и захтевима које пред њих поставља школа, што и не треба да чуди ако се има на уму да је новим наставним планом и програмом предвиђено да седмаци имају 32 часа недељно. То значи да ђаци три пута недељно имају по шест часова, два пута седмично по седам часова, а у ову рачуницу не улази додатна и допунска настава, која се изводи или у супротној смени или у току викенда. Скоро половина седмака не спава довољно, а телесни умор и потреба за сном додатно утичу на осећање исцрпљености и тешкоће са концентрацијом на часу. Уз то, нарочито забрињава чињеница да се чак 64 одсто ученика на шестом часу осећа исцрпљено, уморно и неспособно да прати наставу.

Ово су само неки од података из студије о оптерећености ученика које је урадио актив стручних сарадника (психолога и педагога) основних школа општине Јагодина којом је било обухваћено 659 ученика седмог разреда градских и сеоских школа, који похађају наставу по реформисаном систему и по новом Закону о основном и средњем образовању.

Гордана Тодоровић, психолог ОШ „Бошко Ђуричић“ из Јагодине и аутор овог истраживања, објашњава да је стари наставни план и програм подразумевао 29 часова недељно, а нови – 32 часа недељно, што у преводу значи да ђаци два пута недељно имају седам часова „због чега не треба да чуди чињеница да чак 57 одсто ученика каже да је веома оптерећено фондом часова и школским захтевима“.

„Од укупног броја ученика, 29 одсто ђака петак издваја као дан када се осећају најуморнијим у школи, са објашњењем да је то крај (напорне) радне недеље. Велики број ученика такође изјављује да осећа умор на последњем школском часу и да није у стању да прати предавања шестог и седмог часа“, истиче наша саговорница.

Оцењујући тежину школског градива, сваки четврти ђак је изјавио да тешко усваја нова школска знања. Физика заузима неприкосновено прво место на листи тешких предмета, за њом следи математика и страни језик који се изучава од петог разреда основне школе, а потом се нижу хемија, биологија, српски језик и географија. Као лаке предмете ђаци су навели ликовну културу, физичко васпитање, изборни предмет и музичку културу.

„Анализирајући слободно време ученика, дошли смо до закључка да већина ђака проводи више од два сата уз телевизију и додатна два сата уз компјутер или видео игрице, што значи да они у затвореним просторијама без чистог ваздуха и социјалних контаката проводе значајан део свог слободног времена. Када су у питању редовне обавезе ван школе, 37 одсто ученика одговара да је без икаквих обавеза, мање од трећине ђака бави се неким спортом, а 14 одсто њих има приватне часове – најчешће из математике и страног језика. Нарочито поражава податак да више од половине ученика уопште не чита или у читању проводи само пола сата у току дана“, додаје Гордана Тодоровић.

Горица Милетић, педагог јагодинске ОШ „Љубиша Урошевић“ и коаутор истраживања о преоптерећености ученика каже да чињеница да су ђаци преоптерећени школским градивом доводи у питање квалитет знања које они поседују. „С обзиром на то да имају веома мало слободног времена, ђаци не могу да стигну да науче све што им је потребно, често уче у вечерњим часовима, не спавају довољно и током дана се осећају уморно и исцрпљено. Природна потреба деце тог узраста је да се крећу два-три сата дневно, a та потреба није задовољена због преоптерећености школским обавезама”, закључује Горица Милетић.

К. Ђорђевић