И мањине заражене српским синдромом

Увођењем "природног прага" за странке националних мањина у изборни систем Србије, скочила је политичка цена и Савеза војвођанских Мађара, најјаче партије најбројније националне мањине, па се, отуда, прваци Демократске странке и Демократске странке Србије из Војводине последњих месеци нарочито труде да Јожефа Касу приближе свом табору, али предизборне коалиције, како тврди лидер СВМ, ипак неће бити.

Партије Војислава Коштунице и Бориса Тадића воде битку и за гласове Бошњака, пружајући странкама Сулејмана Угљанина (ДСС) и Расима Љајића (ДС) подршку на предстојећим локалним изборима у Новом Пазару, а надајући се да би им се то могло вратити на будућим парламентарним изборима.

Имајући у виду колико је владајућим коалицијама и у претходном и у овом скупштинском сазиву значио сваки посланик, извесно је да ће неке странке мањина са својим мандатима моћи да постигну добру "цену" готово у свакој постизборној коалиционој рачуници.

Три мандата много значе

Ђорђе Вуковић, директор програма у Центру за слободне изборе и демократију, истиче да би странке националних мањина, ако би се добро организовале, могле да освоје и 15 до 20 места у Скупштини Србије, али чак и ако освоје тек три или пет мандата играће значајну улогу, јер ће вероватно и у наредном сазиву, као и у овом, три мандата значити много. Међутим, како наглашава, сада је тешко спекулисати о броју мандата за мањине, јер он зависи и од тога колико ће бити изборних листа странака националних мањина, какве ће се предизборне коалиције правити, колика ће бити излазност бирача, а непознаница је и да ли на изборе излазе ромске партије, колико ће бити расутих гласова (на изборима 2003. године је било 15 одсто расутих гласова оних који су остали испод цензуса, а три године раније – седам процената)...

"Вредност" мандата у гласовима, иначе, рачуна се тако што се разлика броја важећих гласова (рачунајући и гласове за партије мањина) и броја расутих подели са 250 (број посланичких места у парламенту Србије). Ако рачунамо да би максимална излазност могла да буде четири милиона бирача (око 60 одсто), вероватно је да ће један мандат вредети између 10 и 15 хиљада гласова, сматра Вуковић.

– Постојећа блоковска подела је велика, и због немогућности неких коалиција и потребе за већом стабилношћу владе, велике странке ће се оријентисати ка странкама мањина. Али, и без тога, вероватно ће сви гледати да увуку и мањине у власт, јер је то добро за имиџ, али и здраво за земљу (као што су Срби увучени у власт у Хрватској) – каже Ђорђе Вуковић.

Према његовим речима, за странке мањина би било идеално када би све биле на једној листи, јер би се тада сабрали сви гласови и не би било "расипања гласова". Прецизније речено, ако би мандат вредео, рецимо, 13.000 гласова, а нека странка освоји 12.999, она не би ушла у парламент.

Тешко до коалиције

Најлошија варијанта за њих је да се цепају на по три-четири националне странке, а како сада ствари стоје, извесно је да ће се управо тако нешто догодити, јер су и странке националних мањина, изгледа, "заражене" српским синдромом нејединства.

Наиме, како сматра Ђорђе Вуковић, заједнички наступ мањинских странака биће тешко постићи пре свега због међусобних свађа и лидерских сујета, иако би њихови бирачи без проблема прихватили једну националну листу.

Да ће странке мањина одабрати баш ову варијанту, може се закључити и према изјавама њихових представника за "Политику".

Јожеф Каса, лидер СВМ-а, каже да његова странка иде самостално на изборе јер сматра да код Мађара неће бити великог расипања гласова. Како истиче, мађарска национална мањина има капацитет за 10-12 мандата, а ако излазност буде као 2003. године (3,8 милиона или 59,3 одсто бирачког тела), СВМ може да освоји пет до шест мандата.

Истичући да су тренутно окренути локалним изборима, те да о републичким још нису разговарали, Мунир Потурак, потпредседник Санџачке демократске партије Расима Љајића, каже да "постоји нека варијанта да се коалиција са локалних избора пренесе на републички ниво, али – о том потом". Према његовим речима, још је рано причати и калкулисати о тим стварима. СДП на изборе у Новом Пазару иде у коалицији са ДС и Г17 плус.

Бајрам Омерагић, потпредседник коалиције Листа за Санџак, рачуна да ће та коалиција, уз излазност као 2003. године, освојити четири-пет мандата у републичком парламенту. "Листа за Санџак још није одлучила како ће ићи на изборе, самостално или у коалицији – то ћемо учинити кад избори буду расписани. Нека процена је да ћемо ми, Мађари, ДС, ДСС и Нова Србија имати већину у Скупштини", каже Омерагић, наводећи да ће Листа за Санџак бити део блока народњачких странака у преговорима за следећу владу, о чему је већ постигнут договор.

Психолошка предност бојкота

О заједничкој листи са Љајићем нису размишљали. "Ако будемо ишли у предизборној коалицији, ићи ћемо са ДСС-ом и НС-ом. Имамо већину бошњачких гласова, зашто бисмо узимали мањину гласова (са Љајићем)", истиче он, објашњавајући да би савез са СДП-ом значио вероватно тек један мандат више.

Риза Халими, председник Партије за демократско деловање, каже да би, у случају да мандат вреди 14-15 хиљада гласова, Албанци са југа Србије, теоретски, могли да освоје два места у парламенту – као на изборима 1993. године (иако је тада било знатно више албанских гласача). Али, то само у случају изузетно велике излазности албанских бирача и варијанти да албанске партије буду на једној изборној листи. С обзиром на ниску излазност Албанаца последњих година, међутим, оптимално је очекивати једно посланичко место за представника албанске националне мањине, сматра Халими.

– Очекујем да ће неке албанске партије заговарати бојкот избора и оне ће бити у психолошкој предности јер је лакше борити се за позицију која је већ створена (Албанци су последњи пут изашли на изборе 1997. године, када су имали једног посланика). ПДД тренутно нема став о томе, али с обзиром на увођење природног прага и мандате које смо добили када смо излазили на изборе, мислим да би требало донети одлуку да изађемо на изборе – истиче Халими, додајући да је тешко прогнозирати да ли је могућа јединствена албанска изборна листа, с обзиром да се Албанци још нису договорили ни око формирања националног савета.

--------------------------------------------------------------------

 Велики сан Рома

Званична статистика ставља Роме на треће место по бројности националних мањина, али незванично, како се процењује по истраживањима НВО у неким градовима, њихов реалан број је око 600-650 хиљада (без Космета), истиче Рашид Куртић, потпредседник Националног савета Рома. То је, како наводи, око 300-320 хиљада бирача, односно "велики сан" – 25 мандата у парламенту.

Како истиче, кад би ромске партије на следећим изборима ишле на једној листи, могле би да освоје пет мандата. Куртић, међутим, мисли да се то неће догодити и да Роми могу имати своје посланике једино кроз коалиције са великим странкама. Како каже, ДС и ДСС већ имају уз себе по једну ромску партију ради придобијања ромских гласова.