Технике разљубљивања

Остварени односи љубави и заљубљености су извор веома пријатних осећања, а неостварени могу бити извор веома непријатних осећања, велике патње. Када је заљубљеност неузвраћена, а заљубљени неће да се помири са одбијањем, патња постаје стање. Због своје наде да ће се ипак, некако, десити чудо и да ће заљубљени на крају бити са другом особом, он наставља да буде заљубљен и да при томе снажно трпи. Слично је и у оним ситуацијама када је веза била започета, али је била раскинута пре него што се остављена особа разљубила. И овде је важна лажна нада јер особа не прихвата раскид, верујући да ће поново бити заједно.

Када са стране гледамо патњу особе до које нам је стало, сасвим је природно да осетимо подстицај да јој помогнемо, да јој „отворимо очи” како би прихватила стварност и окренула се будућности, новим љубавима, животу.

Али никоме се не може помоћи на силу. Особе које на овај начин муче љубавне муке деле се на оне које у свом стању виде проблем и на оне које виде проблем само у томе што их вољена особа одбија. Они први желе да приме помоћ, а ови други не желе. Они који не желе да им се помогне, сваку понуђену помоћ схватају као убијање њихове наде да ће на крају све испасти добро. И зато они често овакво помагање на силу доживљавају као неку врсту агресије или присиле, тако да је одбијају. Некада због тога прекидају контакт са оним ко је желео да им помогне.

Они који желе помоћ су и сами схватили да имају проблем што не прихватају реалност. Свесни су свог унутрашњег конфликта између оног дела њих који је рационалан и који увиђа да је свака нада изгубљена, и оног дела који је и даље заљубљен. Они сами покушавају да се „одлепе” од особе која не прихвата њихову жељу да буду заједно. И због тога су они захвални онима који им могу помоћи да се боље осете и да се окрену другим животним изборима. Само ови људи се обраћају за психотерапијску помоћ.(/slika2)

У терапији или изван ње, за ове људе могу бити корисне технике разљубљивања. Реч је о менталним вежбама које су веома једноставне и некада драматично ефикасне. Како је осећање заљубљености последица идеализовања и прецењивања друге особе, ове технике се заснивају на намерном замишљању те особе у толико негативним ситуацијама да се према њој јављају осећања презира и гађења. Идеја је да ће на овај начин створен емоционални „минус” успети да донекле или у потпуности поништи онај емоционални „плус” који је производ идеализације. Много је боље ово радити намерно, знајући да друга особа у стварности није таква, него несвесно, када људи, да би смањили свој бол, другог заиста почињу да презиру и мрзе.