Рвање са катастрофом

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 28. маја – Председник Обама обавио је на лицу места своју другу инспекцију напора да се заустави еколошка и економска драма у Мексичком заливу, где се наставља операција да се обузда истицање нафте и гаса са океанског дна после експлозије истраживачке нафтне платформе 20. априла.

У среду започет сложени подухват упумпавања нарочите врсте блата у бушотину, уз помоћ специјалне машине од 33.000 коњских снага, био је јуче прекинут, па ноћас настављен. После почетних оцена да је бушотина зачепљена, откривено је да је оптимизам био преурањен: нафта и даље цури, а са њом и део материјала који је убачен да се то спречи.

Адмирал Тод Ален из Обалске страже Америке изјавио је јутрос да ће тек за 48 сати бити познато да ли је проблем дугорочно решен. Реч је о истинском рвању између технологије која је на располагању и ослобођене силе природе: врела нафта помешана са природним гасом истиче из пробушеног резервоара који се налази чак четири километра испод површине, док је океан на месту бушења дубок 1.500 метара.

Никада досад на таквој дубини нису обављана ни бушења нити је било таквог технолошког удеса као што је овај који је настао прво експлозијом, а потом пожаром и потонућем велике нафтне платформе која је на дно одвукла и 11 чланова посаде.

Јуче су ревидиране и досадашње процене о количини нафте која се излива. Сада је израчунато да је то између 12.000 и 19.000 барела дневно – између 1,4 и 2,2 милиона литара. Укупно, током минулих 38 дана (данас је 39.) од несреће, у Мексички залив се излило између 64 и 102 милиона литара тамне, љигаве течности непријатног мириса.

По томе, ово је еколошка катастрофа знатно већа из оне која се догодила 1989, када је око 1.500 километара обале Аљаске загадило око 40 милиона литара сирове нафте исцуриле из бушотине компаније „Ексон”.

Стручњаци страхују да ће проћи године пре него што се еколошка штета у осетљивој делти реке Мисисипи у целини сагледа, а многи већ говоре како је она – непоправљива. Огромне губитке трпи и економија у приобаљу државе Луизијана, посебно рибарство и туризам.

Обама је јуче одржао конференцију за штампу на којој је изнео своје „огорчење и фрустрацију” што криза толико дуго траје. Учинио је, међутим, и нешто што су његови претходници избегавали: био је самокритичан. „За случај да се питате ко је одговоран – ја преузимам одговорност”, изјавио на сусрету са новинарима који је трајао сат и три минута. „Мој посао је да обезбедим да буде учињено све да се то затвори.”

Том приликом он је објавио и мораторијум на већ започета и планирања трагања за нафтом на пучини, док се не преиспитају сви безбедносни прописи и процедуре.

У исто време обелодањена је и оставка Елизабете Бирнбом, шефице владине агенције за надзор експлоатације минералних блага од јула прошле године, после једног извештаја да су њени инспектори примали мито од нафтне индустрије. Сматра се да је ова несрећа можда могла да буде предупређена да је Обамина администрација благовремено ударила по систему „рођачких” веза између нафташа и њихових контролора које је наследила из Бушове ере.

Изложен све чешћим критикама за неадекватно реаговање власти – мада није јасно шта је она могла да уради, с обзиром на то да су сва експертиза и технологија за суочавање са оваквим ситуација у приватном сектору – Обама је признао и да је био у заблуди кад је поверовао нафташима да су спремни за ванредне околности.

Главни кривац је – сада у улози главног спасиоца – Бритиш петролеум, који је посебно на удару после неких новинских текстова у којима се тврди да је висока цена бушења била разлог да се пренебрегну неке безбедносне процедуре, као и да је пре несреће било сигнала да нешто није у реду, који су игнорисани.

Обама је, међутим, нагласио да домаћа нафта остаје део националне енергетске стратегије. Из Мексичког залива Америка црпи око трећину своје производње, а зависност од нафте, како је јуче указао, неће у догледно време престати.

М. Мишић