Наћи праву реч

ПРОКУПЉЕ – Било је потребно три месеца даноноћног рада, консултација са старим Ромима и Црногорцима, да би песме Матије Бећковића из књига "Хлеба и језика" и "Најлепше песме" биле преточене у ромски језик. Тај подухват дело је Славимира Демировића, младог прокупачког песника који је и сам објавио збирку песама са упоредним преводом на српски језик.

Много су, међутим, дуже трајале муке да избор из Бећковићеве поезије на ромском буде и објављен као књига, под насловом "Alosarde ðilja" у издању прокупачког "Рада Драинца". Док је рад на књизи трајао три месеца, Славимиру су биле потребне читаве три године током којих је "обијао" прагове надлежних све док их није убедио да треба објавити овакву књигу. Она се најзад и појавила ових дана, захваљујући пре свега Министарству културе, прокупачкој општини, Књижевном друштву "Раде Драинац" и, нарочито, предузећу "Фиаз-заштита", где је Демировић запослен.

За дивљење су, наравно, упорност али и уложени напор да се на готово 200 страница специфична Матијина поетика аутентично пренесе на језик који, како каже млади преводилац, још нема своје утврђене стандарде. Недостајале су често и речи, вели, па је морао да их сам компонује од сложеница или приближно сличних речи које су и сами Роми, можда, заборавили.

На овај подухват Славимир Демировић се одлучио прво зато што је Бећковићева поезија њему изузетно драга, а потом и да допринесе откривању лепоте ромског језика, и то гурбетског дијалекта који се, како му се чини, неправедно запоставља.

– Трудио сам се, прича Демировић – да превод буде дослован, па сам зато избегавао римоване Матијине песме. У књизи су означене странице на којима се песме налазе у оригиналним књигама, па је лако пратити њихово значење и звучање упоредо, и на ромском и на српском.