Паризер лош за стомак, али добар за новчаник

Поједини трговци који су понуду обогатили и органским воћем и поврћем, били су недавно приморани да их повуку са рафова. Ове намирнице узгајане без хемије, а чија је цена готово троструко већа од цене „обичног” воћа, велики је залогај за нашег купца. Новчаник, кажу трговци, диктира садржај корпе, а исту судбину деле и други производи који имају јефтинију и често мање квалитетну алтернативу.

Бира се најјефтиније, примећују продавци, па се чешће у корпи нађу прерађевине од меса попут виршли, паризера или паштете, него квалитетнији производи. Сунцокретово уље траженије је од маслиновог, а два литра газираног сока који неретко стаје колико и литар воћног, многима је довољан разлог за одлуку о куповини.

– Примећујемо да континуирано расте учешће јефтинијих производа попут паризера и паштета, док се смањује тражња трајних сувомеснатих производа и трајних кобасица – кажу у „Делта максију”.

Цена је, рекло би се, многима испред квалитета. Довољно је подсетити да килограм ћуретине често кошта и више од 400 динара, а ћуреће саламе мање од 200. За килограм пилећих груди ваља издвојити више од 300 динара, а посебна кобасица од исте врсте меса неретко на снижењима може да се купи и за 150 динара. И док пола килограма посебне кобасице стаје колико и 50 грама пршуте, уврежило се мишљење да хранити се здраво, значи и скупо.

Нутриционисти то углавном демантују и поручују да исхрана зависи и од навика. Економски моменат, ипак је неизбежан, будући да је потрошња млека, меса, воћа и поврћа у Србији вишеструко мања него у земљама Европске уније. Листе најпродаванијих артикала у готово свим већим трговинским ланцима показују да су од воћа једино банане међу првих десет производа.

И док су виршле већином омиљени доручак, а за ужину чипс зачињен газираним соком, нутриционисти нуде алтернативу.

– Као економски исплативу и здравију алтернативу доручку са паризером или паштетом, препоручујем мусли или житарице.

Уместо хлеба, виршли, мајонеза, кечапа и чаше пуномасног млека, здрав оброк подразумева интегрални хлеб, кришку младог сира и чашу нискомасног јогурта. Алтернатива су квалитетни, млади, а не масни сиреви и качкаваљи. Добар оброк је и кувано јаје у комбинацији са салатом, јогуртом или шољом чаја, а увек је добар и воћни доручак – саветује Ана Тодоровић, нутрициониста из Дома здравља „Савски венац”, додајући да је много теже пронаћи замену за чипс.

– У практичним су паковањима и на њиховој страни су лоше навике потрошача. Али, увек се уместо грицкалица може купити свеже воће, док воћни јогурт у току радног времена може да буде одлична замена за газирани сок – саветује Тодоровићева.

Следећи овакве савете, чини се да је могуће за исту цену променити навике у исхрани. Паковање од 250 грама виршли у просеку кошта нешто више од 100 динара, колико стаје исто паковање муслија. Велика кеса чипса неретко кошта колико и килограм јабука. Ипак, из дана у дан трговци бележе раст продаје сланих занимација.

– У категорији сланих кондитора, где спадају чипс, флипс, штапићи, переце, рибице, крекери, кикирики, лешник и бадеми, у понуди имамо више од 300 производа, а приметно расте тражња чипса, којих имамо више од 50 врста. Ту су обичан слани, тортиље и чипсеви са додацима – објаснили су у „Максију”.

Трговци кажу да се светски трендови крећу у правцу популаризације здраве хране, па су у свету све траженији пиринчани чипс, интегралне грисине, а у производњи ових производа користи се маслиново уље. Али, додају, тај светски тренд нема значајнији утицај на потрошњу у Србији.

Исто је и са уљем. Сунцокретово или маслиново, такође зависи од дубине џепа. Литар најјефтинијег сунцокретовог може се наћи за мање од 90 динара, а квалитетна маслинова неретко су десетоструко скупља. У чему је разлика?

– Маслиново уље има већу нутритивну вредност, хранљивије је и благотворно је за срце и крвне судове, нарочито уколико се уноси свеже, са салатама. Сунцокретово није штетно, јер су и масноће потребне организму, али је проблем што има високозасићене масти које се не препоручују гојазним особама и онима са високим притиском – саветује Тодоровићева.

С. Деспотовић