Куцнуо је час

Драге моје труднице, зар вас не хвата фрка од тог чувеног дана Де? До сада сте се шепурили са својим слатким стомацима, а сада, како се приближава термин, и није вам баш свеједно, зар не? Више нисте ни тако симпатичне, ваши габарити су се утростручили, а ваш подваљак се може видети и из авиона. Ноге су вам као у сумо рвача, стопала отежала и не можете више да одстојите мирно ни пет минута, а да вас сила гравитације не вуче ка столици. Када силазите низ степенице, од свог стомака не видите куда корачате, па је сваки корак потенцијално ризичан. А да ли вам ово звучи познато – када седите за трпезом, стомак вам служи као послужавник, па све што не погоди циљ, завршава право на вашем стомаку. Погледајте само мало своје блузе, све су исфлекане на истом месту – јесам ли у праву? Навлачење панталона и ципела постало је права гимнастика, да не кажем аеробик, после кога се осећате као да сте, у најмању руку, трчали маратон. Нон-стоп вам је вруће, као да сте усред августа, а ваши, до јуче ледени прстићи сада греју пуном паром. Да, то сте ви, до јуче витка и зимогрожљива дама! А за све ове промене крив је управо онај малени створ у вашем стомаку. Некако вас је ојачао, очврснуо, учинио неустрашивим борцем. Чудо је та природа, шта учини од вас за само девет месеци? Од принцезе направи челичну леди.

Тачно је да нам није баш лако, али вредело је труда и одрицања, у то сам сада сто посто сигурна и искрено не жалим ни због једног килограма вишка. Ускоро, сасвим ускоро, док лупите дланом о длан, стиже нови човек у ваш дом. Је л’ вас хвата паника? Мене, богами, да! До јуче је било "лако ћу то ја, има још времена!" А пре неки дан, доктор ми каже – "приближава се". "Да ли сте се одлучили за породилиште?" Мало ме је страх! Некако озбиљно, стварно звучи. Ова одлука ми се чини као најтежа. Тежа и од оне када сам се одлучивала који факултет да упишем и да ли да се удам. Море ме питања – хоћу ли умети да испуним овај задатак, да ли ћу се снаћи, како ћу знати да је куцнуо прави час, хоће ли баш толико неиздрживо болети? А онда стиснем зубе и помислим – кад је могла и Мадона и многе размажене холивудске звезде, могу и ја! Окренем главу на другу страну јастука, ушушкам стомак у најмекши део јоргана и отерам све ружне кошмаре. Размишљај позитивно – критикујем себе. Ускоро ћеш постати мајка, потребна си том бићу – настављам себи да "гуслам". Погледам свог Жмукија који безбрижно спава и помислим у себи – хоћу ли икада поново имати безбрижан сан? Или ће се и моје ноћи убудуће променити. Можда неће бити више тако мирне, а снови чврсти, анђеоски. Биће то непроспаване ноћи испуњене бригама за ново биће које ће од сада па довека бити моја најважнија мисао и мој немирни сан.

Драге моје труднице, веровале ви или не, куцнуо је и тај час! Нема више чекања и одуговлачења. Природа не може да чека. Одзвонило је нашим безбрижним данима. Не чини ли вам се као да ће, у том најважнијем тренутку рађања земља престати да се окреће за трен иако знате да ће истовремено широм планете огласити се још милиони дечјих арија. Нисте једине на свету иако вам се чини да је свет баш ваш. Доста смо биле слатке труднице о којима други брину, сада се приближио час да постанемо мајке и да сву одговорност преузмемо на себе. Спремите дом, ишарајте га најлепшим емоцијама, удахните у њега топлину – стиже  беба!