Приватизација као елементарна непогода

Ваљево – Грудва се закотрљала. Двомесечни штрајк радника Фабрике вијака „Градац“ из Ваљева, од којих је њих шест већ 22 дана забарикадирано у просторијама управне зграде и штрајкују глађу, отворио је једно од кључних питања за утврђивање разлога пропадања ваљевске привреде. Та тема је коначно доспела и на дневни ред Градске скупштине о чему су на ванредном заседању говорили одборници, представници локалне власти, и председници синдиката из „Градца“.

У информацији коју је за ову расправу припремило Градско веће, поред осталог, наведено је да је до сада на подручју Ваљева приватизовано 37 друштвених предузећа од чега је држава приходовала око 20 милиона евра. Нови већински власници по преузетим обавезама били су дужни да инвестирају 6,76 милиона евра. Из статистичких података није се могао стећи утисак о томе које су фирме успешно приватизоване а које то нису, што се дало разумети као принцип и став локалне власти да се не меша у ингеренције које њој не припадају. Ипак, када се отворила дискусија није било двоумљења да су скоро све приватизације у предузећима која су својевремено чинила окосницу привредног и економског развоја Ваљева биле са ефектима испод очекивања. У том корпусу нашли су се: „Србијанка“, „Елинд“, „Јабланица“, „Узор“, „Ферум“, „Кожара“, „Градац“, „15. септембар”, а тамни облак се надвио и над „Ваљевском пиваром“. У трагању за дијагнозом оваквог стања, које је упоређено са каквом великом елементарном непогодом, одборници су највише замерки упутили на рачун државе и Агенције за приватизацију, за које је речено да су овај посао обављале по „клишеу“ што брже продаје свега што се може продати, при том не размишљајући о последицама које из таковог понашања могу произаћи. Нису критика поштеђени ни челници претходних општинских и садашње градске власти за које је речено да су анемично, па и снисходљиво, посматрали како људи непознатих биографија за багателне паре, као на неком бувљаку, купују ваљевска предузећа.

За већину нових послодаваца речено је да не поштују законе и уговорне обавезе, изузев оне према Агенцији за приватизацију, док су небрига и игнорисање према запосленима превршили сваку меру. У прилог томе одборник др Илија Трипковић, директор Здравственог центра у Ваљеву, изнео је податак да тренутно 40.000 људи на подручју Колубарског округа, чији је центар Ваљево, нема здравствено осигурање због неуплаћивања обавеза послодаваца приватизованих предузећа, али и других фирми.

Вишечасовна расправа, без сумње, свела би се на неку врсту „рамена за плакање“ да ситуацију нису до краја уозбиљили штрајкачи „Градца” који су без попуштања тражили од одборника Градске скупштине да их подрже у њиховим захтевима према већинском власнику, али и држави уз спремност да се суоче са најгорим сценариом на којем истрајавају шесторица радника у штрајку. Они захтевају да им се одмах изврши исплата осам заосталих зарада, повеже радни стаж за протеклих 20 месеци и уплати допринос за социјално осигурање како би после пола године могли да овере здравствене књижице.

Ванредна седница завршена је доношењем закључака који су јуче прослеђени на неколико адреса државних институција. Поред сагласности са захтевима радника у штрајку, у усвојеним закључцима затражено је да Тужилаштво за организовани криминал испита пословање фабрике „Градац“ после приватизације спроведене фебруара 2006. године. У случају да се утврде теже неправилности, на које су указивали радници у штрајку, тражиће се поништавање приватизације. Од Владе Србије и надлежних министарстава затражено је утврђивање статуса фабрике а од министра Млађана Динкића да хитно дође у Ваљево или да прими делегацију „Градца“, Градске управе и челника синдикалних организација осталих приватизованих предузећа. У случају да до краја недеље не дође до овог сусрета радници ће заједно са одборницима у понедељак аутобусима кренути за Београд, односно у радну посету Влади Србије. Одборници су у једном од закључака апеловали на раднике да прекину штрајк глађу што су они одбили све док се не испуне њихови захтеви. Наиме, Томислав Дивковић, председник штрајкачког одбора, који је у групи радника који штрајкују глађу, на наведени апел је одговорио: „Да је кога брига за наше животе, одавно би у фабрици били Млађан Динкић, Расим Љајић, Ивица Дачић и други министри“.

Будо Нововић