КРИГЛА ПУНА ТРОТИЛА

Осама бин Ладен, можда жив, можда мртав, држи западни свет у великом страху. Његови наследници и његови следбеници имају на располагању све могућности за напад. На било кога и било где. Тако се и неостварена спектакуларна акција на прекоморске летилице ипак некако догодила. Резултат је планетарна дистрибуција ужаса, она неподношљива тензија пред удар. А то је и смисао тероризма, он се остварује у најгорим сећањима и још горим ишчекивањима. У часу разарања настаје катарза и медијско-политичка употреба очаја.

Без медијске подршке и сталне глади за сензацијама, тероризам би практично био мртав. Али, он се не може игнорисати, и тако настаје незаустављиви и безумни перпетуум мобиле насиља.

Шта се, у ствари, догодило у Лондону? Наводно је полиција спречила терористичку групу да репризира 11. септембар 2001. То би могла да буде добра вест, утеха за путнике који су у последњи час избегли судбину жртве. Ако је суштина информације поуздана, то би значило да и екстремно фанатични удари могу бити одбрањиви. Али, само "у фази обавештајне превентиве", дакле када акција још није започела.

То поново доказује да језгро антитерористичке борбе не чине специјалци и њихова скупа опрема, него добри аналитичари. Дакле, информације које стижу на критично место пре фанатика. То је много теже него потровати 20 Чечена и пола публике у московском позоришту.

 Акције специјалаца су увек последњи корак, и оне су по правилу несавршене. Зато што терористичке групе имају пресудну иницијативу. У тим околностима лакше је убијати него то спречавати убијањем. Резултат филозофије препада на "осетљиву материју талаца" јесте Беслан и пакао са стотинама мртве деце, са погубљеном читавом школом.

Британски полицајци су се срели са нетипичним експлозивом. Експерт за ту област рекао нам је да је вероватно реч о аеросолним бризантним супстанцама, у течном агрегатном стању. Течни експлозив, и до дванаест пута разорнији од тротила, коришћен је у злочину НАТО над Србијом, 1999. године. Модерни терористи, тако, не морају више да носе око појаса шипке тринитротолуола или пластично тесто, разне фитиље, гајтане и детонаторе.

Али, није могуће "течну паклену машину" вући у флаши кока-коле, како је то пробао да објасни неки приручни експерт. Та комбинација нипошто није обично "мућкање", јер ствар напросто не пуца тако. Аеросолни експлозив има неколико (течних) компонената, које су, свака за себе апсолутно бенигне. Скоро благотворне, без мириса, укуса и боје, лишене било какве токсичности.

Све се то мора смешати у строго одређеној размери, уз, на пример, хемијски детонатор, који се тешко открива класичним индикаторима. Справе осетљиве на хемијске саставе, (ко их има) дижу халабуку пре свега на женску козметику, на боје, лакове и лекове, и ту се не зна шта би могло да се активира.

Дакле, тешко је направити бомбу за рушење авиона од произвољног течног бућкуриша, па је узбудљива верзија британске полиције у том делу приче углавном неуверљива. Ако би се она извела до краја, смерни путник не би смео да у аероплан унесе било шта, осим себе у чедној Адамовој гардероби.

И овде стижемо до кључног питања: колико је лондонска летећа драма производ параноје у читавој западној хемисфери? Колико је она део политичке пројекције, филозофија опроштаја за свако државно насиље у будућности?

Ако засад одбацимо фантастичну хипотезу о томе да је Америка 2001. извршила циљно саморањавање, лондонски случај очито годи империјалној осовини Буш–Блер. Западу је очајнички био потребан један елегантан антитерористички успех, без жртава на својој страни, без насиља, рушевина, понижења и без сумње. Блер је на одмору и није се враћао да се на лицу места увери у потенцијалну разорност паклене водице.

Буш је на свом радном месту, и одатле је запретио "исламским злочинцима". Тако је свет дубоко закорачио у потпуно нову концепцију рата, један сукоб цивилизација који ће свим силама производити насиље: терор против тероризма, а онда ће Ал каида, као виолентни симбол антикрсташког похода, узвраћати ударац.

Нема сумње да тек следе страшни терористички удари, и походи најмоћнијих сила против држава које носе исламски фанатизам као могући излаз из спирале убијања и разарања. Али, тешко је очекивати да ће напади бити изведени текућином  која обара (или јеси лав, или ниси)!

"Треба се плашити хемије, биологије и атома!" – каже један теоретичар насиља.