Не желим да нам се понови прошлост

Од нашег сталног дописника

Бањалука, 7. јуна – Позадина напада на мене и Странку демократске акције јесу неслагања и различита виђења уређења државе и друштва. Ја најискреније верујем и борим се за босанскохерцеговачко мултиетничко друштво у којем ће наше разлике бити наше предности, а не разлози за сукобљавања. Они који ме нападају, не верују у Босну и Херцеговину каква је била више од хиљаду година и о њеној будућности размишљају другачије.

Овако је на наше питање – шта је позадина учесталих напада на њега и СДА – одговорио њен лидер Сулејман Тихић, којег део бошњачких партија и првих људи Исламске верске заједнице БиХ назива „подметнутим српским играчем”, „адвокатом Србије”, човеком који је у канџама бивше Контраобавештајне службе ЈНА...

Шта су циљеви напада на Вас и СДА?

Циљ ових напада је искључиво дискредитација Сулејмана Тихића, а тиме и СДА и овог политичког концепта. Већ дуго се из истих кругова диригује и води напад на мене са намером да грађане доведу у заблуду, а мене прикажу као особу која не штити интересе Бошњака, и као, по њиховим мерилима, „лошег” муслимана, некога ко наводно издаје, дели или продаје етничке интересе.

Да ли сте очекивали да ће критике на Ваш рачун почети када сте позвали бошњачко-босанске политичаре да напусте „филозофију жртве” и окрену се решавању питања значајних за садашњост и будућност БиХ?

Мој позив је био да треба напустити пасивну филозофију жртве. Очекивао сам критике од људи који не разумеју значај и потребу промене политике, од људи који су жртве. Али нисам очекивао такво популистичко понашање од политичара који треба да гледају у будућност и решавају проблеме садашњости. Нажалост, ти политичари, уз подршку медија које контролишу, били су главни критичари оваквог става, уз оптужбе како наводно издајем и продајем интересе Бошњака и муслимана, како желим заборавити прошлост... Па, то је најлицемјерније што се може казати некоме ко је прошао пет логора и све тортуре које уз то иду! Ја то никада не могу и нећу заборавити, нити бих икада од других тражио да забораве своја страдања и жртве.

Али, нико не може живети у прошлости и од прошлости јер је то погубно по нас. Немамо право ускраћивати будућност својој деци, унуцима и генерацијама које ће после њих доћи. Памтимо прошлост и учимо од ње како бисмо имали бољу, срећнију и просперитетнију будућност.

С правом је речено: „Историја је учитељица живота.” Они који ништа не науче од прошлости, који не науче како избећи зло, морају знати да се прошлост понавља. Ми у Босни и Херцеговини посебно смо платили високу цену што нисмо извукли поуке из прошлости. Ја не желим да се то више икада икоме понови.

Зашто Ваш позив на унутрашњи дијалог, односно да домаћи политичари преузму одговорност за решавање унутрашњих питања у БиХ и успостављање добрих односа са Србијом, Хрватском и Црном Гором није наишао на очекивани степен разумевања?

Исте политичке снаге стално ме нападају и када промовишем и позивам на дијалог, договор и компромис, регионалну сарадњу, посебно са Србијом као једним од наших првих суседа. То су управо људи који и даље живе у прошлости, или им та прича само служи за прикупљање политичких поена и освајање власти. У стварности, та прича најчешће је само параван за остваривање личних, групних, чак и криминалних интереса. Зато сматрам да је организовани криминал, скривен под кринку национализма, највећи проблем и највећи непријатељ државе Босне и Херцеговине и њеног друштва у целини.

Због чега реис-ул-улема Мустафа ефендија Церић и Исламска заједница БиХ траже да повучете изјаву да се у Добровољачкој улици догодио злочин и зашто Вас је наибу-ерис Исмет ефендија Спахић оптужио да сте „подметнути српски играч” у БиХ?

Најбоље је да њих питате. Ја немам намеру да то учиним. Верујем да је свима нама циљ истина о догађајима у Добровољачкој, а то може утврдити само Суд Босне и Херцеговине. Изјаву наибу-реиса хафиза Спахића не желим да коментаришем. Он је тиме више рекао о самоме себи него о мени.

На основу чега је СДА недавно политику Странке за БиХ и њеног лидера Хариса Силајџића оквалификовала као националистичко-популистичку?

Зато што су то изјаве за распаљивање етничких и верских страсти бирача. Оне, онако народски казано, могу „на прву” обичном човеку звучати бомбастично, са коментаром: „Нека им је баш рекао!” и слично. Међутим, таквим изјавама се не решавају, већ усложњавају и нагомилавају проблеми у Босни и Херцеговини.

Боро Марић