Када Словенци и Срби оговарају Хрвате

У Јоханезбург, па онда којекуда диљем Јужне Африке, стижу видно забринути људи због криминала за који овде готово са поносом говоре како јесте примитивнији од европског, али је савршенији и бруталнији.

Наши фудбалери су мало подизали обрве када су прочитали прво упутства која им је приредио Фудбалски савез Србије, а потом када су сазнали још понешто. Рецимо да на мало спореднијим путевима пише ЗОНА ОТМИЦА, па онда упозорење да обавезно треба бежати од бројних просјака пошто су они мајстори да вам приреде најнепријатнију сцену, наравно са успутном крађом новца...

Има тих заповести још, али да не плашимо наше људе који су намерни да дођу на Мундијал. Наравно, склони смо да верујемо да је онако како каже Владимир Вермезовић, који је као тренер упознао овдашњи свет. Доста се претерује око свега тога, а да има крађе не кажем да нема.

Дакле, још нико никога није ујео, а да ли ће, не зна се.

Најважније је да су наши играчи далеко од свега овога, да су смештени у хотел број 1 у Јужној Африци. Селектор Антић не каже да је терен који је нашој репрезентацији додељен за тренинге лош, али намеран је да га замени другим игралиштем, јер околина додељеног нам плаца за тренинге делује депресивно, сматра и овде врло популарни стручњак.

Не држи селектор да је тај детаљ од претерано велике важности, али не крије да му је то питање важно. Хтео је, када нисте нападни журналист и у чопору, да одговори на питање које публику највише занима. Дакле, да ли има неке тајне у погледу спремности за старт сваког појединца. Нема, каже, стварно нема.

Величина тренера и јесте у његовој способности да истодобно живи свој али и животе свих својих изабраника. Брине, комбинује, размишља...Једног трена позва Ланета Јовановића, показа му нешто налик каишу за ручни сат, и рече да иде то да купи у апотеци на огромном минхенском аеродрому, а онда да се одмах прочује зашто је он то купио. Изведе хитроноги нападач „операцију” како доликује, и за тили час апотека би пуна наших репрезентативаца.

Селектор Антић, који је тај платинум испробао, каже да он благотворно утиче на смањење тензија или стреса, и да организам држи у хармоничном стању. Битно је да справица у виду каиша сме да се носи око руке и за време утакмице.

Бејаше неко време на минхенском аеродрому око наших репрезентативаца група Словенаца, који су кренули у Јужну Африку да бодре своју репрезентацију. Баш су били пријатељски расположени према Орловима. Све знају о овим главним играчима и предвиђају нам веома висок пласман. Потом су се Словенци спријатељили са групом навијача наше репрезентације, а онда није изостало балканско оговарање. Оговарани су Хрвати, наравно. Али. не на онај начин мрзитеља до ратног истребљења, далеко било. Фудбал спаја људе, а то што ће два Балканца оговарати трећег чим овај „окрене леђа“, остаће наш дуговечни фолклорни знак.

Наши стасити момци, за којима се окреће и старо и младо, доживели су велике симпатије и младих Немица на аеродромским шалтерима, којима су обећали да ће бити нежни према њиховој репрезентацији 18. јуна у Порт Елизабету.

Код нас као да ни један писани текст или говорни израз нема важности ако се не каже каква је атмосфера међу репрезентативцима. Да поновимо да је атмосфера добра. У земљама озбиљног фудбала би се искидали од смеха када бисте написали да је атмосфера добра, јер је то нешто што се подразумева.

Оно, сетићете се, када настаје лом, па бар ми то морамо знати још из времена када је на Шампионату у Немачкој друг Тито лично преварио репрезентативце за премије. Касније ће преваранти бити знатно мање марке од друга Тита.

Љутиће су фудбалски везири кад чују да је ова страница „Политике” на којој нема циле-миле, нити се чувају било чије тајне, објавила да је са играчима договор око премија постигнут.

Описивачу догађаја је обавеза и да каже: чисто сумњам да су се договорили. Клин и плоча нису род. У Србији смо.