Енглези призивају 1966, а Американци 1950.

Када је 30. јуна 1950. у енглеским новинама освануло да је фудбалски тим изгубио од САД на првом послератном светском првенству у Бразилу (1:0), многи су помислили да је то штампарска грешка. Није била. Фудбал је само наставио да буде загонетан и непредвидљив на мундијалима. Да није тако, америчким аматерима би мрежа онда била напуњена до врха, а Горди Албион, понесен и победом на првом мечу, против Чилеа (2:0), шепурио би се као велики фаворит.

Беше једно од највећих мундијалских чуда тријумф над ондашњом енглеском надменошћу. Новине на Острву уочи сусрета су с подсмехом писале да на кугли земаљској само два народа немају благе везе с фудбалом – Ескими и Американци. Енглезима су порасла крила и пошто је пре одласка у Бразил комбиновани тим Велике Британије дао остатку Европе пола туцета голова (6:1).

Почетак краја Гордог Албиона на IV светском првенству био је тачан шут Џоа Гаетјенса у 38. минуту. Хаићанин, који је у Њујорку прао судове и учио за рачуновођу на Универзитету Колумбија, само је три пута играо у репрезентацији пре пута у Јужну Америку. С терена у Бело Хоризонтеу изнесен је на раменима саиграча. Уздрмана колевка фудбала изгубила је затим с 1:0 и против Шпаније, која је као првопласирана отишла у финалну групу.

У девет сусрета с Енглезима Американци су остварили још само једну победу. Било је то годину уочи мундијала у њиховој кући 1994. На турниру на којем су учествовали и Бразил и Немачка, савладали су Горди Албион с 2:0. Ни тада у енглеским новинама није било штампарске грешке, али је државни тим, поготово селектор Грејем Тејлор, био под њиховом жестоком паљбом. Један таблоид је дао наслов „Јенки – Даске 2:0”, што је упечатљиво говорило о националном доживљају репрезентације која ни у наставку квалификација за мундијал у САД није поправила слику о себи. У Италији 1990. у полуфиналу – четири године касније без визе. 

У суботу, у 20,30 часова, у Рустенбургу, Енглеска и САД се састају и десети пут. Док амерички медији призивају Гаетјенсов дух, колевка фудбала гаји велику наду да је најзад куцнуо час да се понови тријумф на властитом тлу 1966. Иако се чуда догађају, Американци су начисто са тим да је њихов домет и у Јужној Африци ограничен, али зашто да Енглезима не запрже чорбу. Горди Албион мора да прими највеће бреме на своја плећа у последњих много, много година, јер су га његови играчи прве класе и тачеризам италијанског тренера Фабија Капела уздигли у ред главних фаворита.

Виђење енглеског репрезентативца Џоа Кола то недвосмислено и потврђује.

(/slika2)– Погледајте која су достигнућа играча у нашем тиму. Ту су енглески шампиони, европски прваци, победници националног купа... Репрезентација врви од фудбалера који имају изграђени победнички дух, а то може да буде и пресудно у борби за светски трон. Разлика у односу на претходне мундијале јесте та што сада имамо искусан и прекалљени тим, а сазрео је и Вејн Руни, који је 2002. био веома млад, а 2006. није био у доброј форми. Данас је међу најопаснијим нападачима на свету. Пре четири године из ритма нас је избацила повреда Мајкла Овена. Сада нам је повређен један од стубова одбране Рио Фердинанд, али је тим уравнотеженији. У нас су упрте очи целог света и време је да докажемо да вредимо. Многима међу нама Јужна Африка је последња шанса да уђемо у историју – каже Кол, с којим првак Челзи није желео да продужи сарадњу, па је он већ потписао предуговор с Арсеналом.   

Легенда енглеског фудбала Џеф Харст, стрелац три гола у финалу мундијала 1966. против Немачке на Вемблију (4:2), сматра да није добро то што тим сувише зависи од Рунија.

– Незамисливо је да Енглеска може да освоји титулу светског првака без Рунија. Он је један од најбољих фудбалера на свету, али појединац не може да одвуче тимска кола до врха. То је екипни подухват – вели Харст.

Док сав фудбалски свет сврстава Енглеску у главне фаворите, чувени Холанђанин Јохан Кројф је завртео своју плочу.

Цео свет зна како ће играти Енглеска с Капелом као селектором. Италијански тренери имају своју философију игре којом убијају лепоту. Енглеска сада потпуно личи на Италију. Њен менталитет је измењен и све је подређено резултату. После разочарања 2006, енглеском тиму је потребна лепршава игра, а с Капелом то није могуће – вели Кројф, који је пренебрегава то дасу „азури” после енглеског тријумфа два пута били прваци света (1982, 2006) и два пута финалисти (1970, 1994).

Ауторитативни Капело, који је с Енглеском био убедљив у квалификацијама, саопштио је ко ће играти против САД још два дана пре меча. Енглеска јавност га је критиковала што се са ширег списка одрекао талентованог Волкота, 21-годишњег Арсеналовог фудбалера, а вечерас јој је прилика да се увери могу ли на средини терена заједно да играју Џерард и Лампард.

Међу 23 америчка играча деветорица играју или су били у енглеским тимовима. То су голмани Хауард (Евертон), Гузан (Астон Вила) и Ханеман (Вулверхемптон), одбрамбени играчи Демерит (Вотфорд) и Спектор (Астон Вила) и везњаци Демпси (Фулам) и Холден (Болтон). Нападач Алтидор је био у Халу (сада Виљареал), а Донован је оставио одличан утисак у Евертону, али се вратио у Лос Анђелес Галакси у марту када је почела америчка професионална лига. Бизли и Еду су у Ренџерсу из Глазгова.

----------------------------------------------

Капелов тим најстарији икада

Просек старости енглеског тима (23 играча) у Јужној Африци јесте 28,7 година и најстарији је тим Гордог Албиона на мундијалима икада. Прошли рекорд је био 1954 (28,4), али је тада играо 39-годишњи Стенли Метјуз. Просек је већи за 3,5 године у односу на Немачку 2006. Када је Енглеска узела титулу 1966, просек је био 26,5 година.  

Г. Анђелић