Европски монсун

Једна од значајних особености климе нашег подручја су мајске и јунске кише. Тај кишни период представља заједничку карактеристику климе целе источне и централне Европе. Ова климатска карактеристика је одраз још недовољно проученог европског монсуна.

Монсун је тим атмосферске циркулације условљене разликама у загревању и хлађењу копна и мора. Најпознатији је индијски монсун који је условљен разликама у загревању Индијског потконтинента и Индијског океана у току године.

Европски монсун настаје тако што се у пролеће eвропски континент загрева много брже од површине северног Атлантика. Температурна разлика је највећа у мају. Она условљава разлику у притиску ваздуха који је у то време у просеку већи изнад северног Атлантика него изнад Европе. То доводи до појачаних продора свежијих и влажнијих ваздушних маса са Атлантика на европски континент, који доносе освежење и повећане падавине.

У јесен се копно Европе брже хлади од површине северног Атлантика. Температурна разлика је највећа крајем децембра и почетком јануара. Депресије ваздушног притиска повремено се појављују изнад северног Атлантика и премештају на европски континент. Међутим, депресија која крајем децембра доспе до обала западне Европе увуче у своју циркулацију знатно хладнији ваздух из северних делова Европе.

Због велике температурне разлике између тог ваздуха и ваздуха са северног Атлантика који у њој циркулише, депресија се јако прошири, дуже се одржава и спорије помера.

Пошто се таква депресија најчешће јавља око Божића, она је у народу позната као „божићна депресија”. На предњој страни те депресије струји топао ваздух из нижих географских ширина. Он захвата већи део западне Европе и доводи до топљења снежног покривача који се пре тога формирао.

Та појава је у народу позната као „јануарско топљење”. Оваква атмосферска циркулација условљава максимум падавина у децембру и јануару у области западне Европе.

Мајске и јунске кише у средњој и источној Европи, а и у нашим крајевима, доводе често до великих поплава. Познато је велико изливање Дунава у јуну 1965. године када је новосадски пут поред Сремских Карловаца био под водом, па се морало ићи заобилазним падинама Фрушке горе.

У мају ове године су се излиле многе реке и потоци у Србији, а у више случајева падао је крупан град. Међутим, све штете које прате мајске и јунске кише су неупоредиво мање од користи које имају пољопривреда, водоснабдевање, хидроенергија и друге области од ових киша. То показује и позната народна изрека: „Кад је град, нема глад”.

Kaда изостане монсун, завлада жега и јака суша, као што се то догодило почетком педесетих.

У прилог претходног становишта говори и следећа позната анегдота. После завршетка Првог светског рата председник владе Никола Пашић, због велике немаштине, послао је министра финансија Лазу Пачуа у Лондон да обезбеди зајам Србији. Након неколико дана министар се јавио: „Председниче, преговори су врло тешки и Енглези кажу да нису у могућности да нам дају зајам”. Пашић је одговорио: „Лазо, без зајма се не враћај, јер ћемо помрети од глади”.

После извесног времена Пачу се поново јавио: „Председниче, ништа нисам успео, шта даље да радим”: Пашић је одговорио: „Лазо, овде је пала добра мајска киша, враћај се зајам нам више није потребан”.

Професор Београдског универзитета у пензији