Пут Србије ка чланству у ЕУ

БЕОГРАД – Подношењем кандидатуре за пуноправно чланство у Европској унији децембра прошле године Србија је прешла половину пута у процесу европских интеграција.

Када почне ратификација Споразума о стабилизацији и придруживању, што би требало да се догоди сутра, отвориће се врата и за даље, још важније кораке - прихватање кандидатуре и почетак преговора о чланству.

На министарском заседању ЕУ у Луксембургу очекује се доношење одлуке о почетку ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању, јер се у новом извештају главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца, у чије је делове Танјуг имао увид, похвално говори о сарадњи власти у Београду са тим судом.

Холандија, која је до сада била „кочница” процеса евроинтергација Србије, најавила је да у случају позитивног Брамерцовог извештаја неће одбити почетак ратификације.

Председник Србије Борис Тадић је у Стокхолму предао захтев за стицање статуса кандидата Фредерику Рајнфелту, премијеру Шведске, која је тада председавала ЕУ.

Званични Београд је тада као циљ одредио да целокупан посао добијања статуса државе кандидата буде завршен до краја године.

Један од значајних „међукорака” Србије на путу ка Унији била је и одлука о либерализацији визног режима за Србију, коју је 30. новембра прошле године донео Савет министара унутрашњих послова и правде ЕУ, иако то питање није обихваћено преговорима о чланству.

Приближавање Србије ЕУ започето је 2001. године оснивањем Заједничке консултативне радне групе, као механизма који је требало да омогући Европској комисији и чланицама тадашње СР Југославије - Србији и Црној Гори - да стекну јасну слику о ситуацији у бројним областима друштвеног и привредног живота ради ефикаснијег приближавања стандардима Уније.

Од 2001. до 2002. године одржано је пет састанака Групе на којима су усвојене обавезујуће смернице за даље приближавање стандардима ЕУ, а анализиране су и политичке и економске реформе, регионална сарадња и поштовање међународних обавеза Србије.