Put Srbije ka članstvu u EU

BEOGRAD – Podnošenjem kandidature za punopravno članstvo u Evropskoj uniji decembra prošle godine Srbija je prešla polovinu puta u procesu evropskih integracija.

Kada počne ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što bi trebalo da se dogodi sutra, otvoriće se vrata i za dalje, još važnije korake - prihvatanje kandidature i početak pregovora o članstvu.

Na ministarskom zasedanju EU u Luksemburgu očekuje se donošenje odluke o početku ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, jer se u novom izveštaju glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca, u čije je delove Tanjug imao uvid, pohvalno govori o saradnji vlasti u Beogradu sa tim sudom.

Holandija, koja je do sada bila „kočnica” procesa evrointergacija Srbije, najavila je da u slučaju pozitivnog Bramercovog izveštaja neće odbiti početak ratifikacije.

Predsednik Srbije Boris Tadić je u Stokholmu predao zahtev za sticanje statusa kandidata Frederiku Rajnfeltu, premijeru Švedske, koja je tada predsedavala EU.

Zvanični Beograd je tada kao cilj odredio da celokupan posao dobijanja statusa države kandidata bude završen do kraja godine.

Jedan od značajnih „međukoraka” Srbije na putu ka Uniji bila je i odluka o liberalizaciji viznog režima za Srbiju, koju je 30. novembra prošle godine doneo Savet ministara unutrašnjih poslova i pravde EU, iako to pitanje nije obihvaćeno pregovorima o članstvu.

Približavanje Srbije EU započeto je 2001. godine osnivanjem Zajedničke konsultativne radne grupe, kao mehanizma koji je trebalo da omogući Evropskoj komisiji i članicama tadašnje SR Jugoslavije - Srbiji i Crnoj Gori - da steknu jasnu sliku o situaciji u brojnim oblastima društvenog i privrednog života radi efikasnijeg približavanja standardima Unije.

Od 2001. do 2002. godine održano je pet sastanaka Grupe na kojima su usvojene obavezujuće smernice za dalje približavanje standardima EU, a analizirane su i političke i ekonomske reforme, regionalna saradnja i poštovanje međunarodnih obaveza Srbije.